Hajnkel He 162 Folksjeger (nem. Volksjäger - narodni lovac)
je bio nemački jednomotorni mlazni lovac uveden u naoružanje Luftvafe pred kraj
Drugog svetskog rata. Zvanični naziv za He 162 bio je Folksjeger, ali je poznat
i pod nazivom Salamander (tajni naziv projekta) i kao Spac (nem. Spatz -
vrabac; ime koje mu je dao sam Hajnkel). Avion je najvećim delom bio napravljen
od drveta zato što je metal bio korišćen za proizvodnju borbenih aviona kao što
su Me 262 i Ar 234.
Kada je američka 8. vazduhoplovna armija obnovila kampanju
strateškog bombardovanja Nemačke, početkom 1944. godine, američki bombarderi
dejstovali su pod snažnom lovačkom zaštitom. Nemački
lovci, koji su do tada slobodno napadali američke bombardere, više vremena su provodili u borbi sa lovačkom pratnjom, nego napadajući američke bombardere. Nemački lovački avioni, koji su bili posebno prilagođeni za napad na teško naoružanje američke bombardere, bili su opterećeni velikom količinom naoružanja i oklopne zaštite, zbog čega nisu imali dovoljne manevarske sposobnosti da se suprotstave američkim Mustanzima.
lovci, koji su do tada slobodno napadali američke bombardere, više vremena su provodili u borbi sa lovačkom pratnjom, nego napadajući američke bombardere. Nemački lovački avioni, koji su bili posebno prilagođeni za napad na teško naoružanje američke bombardere, bili su opterećeni velikom količinom naoružanja i oklopne zaštite, zbog čega nisu imali dovoljne manevarske sposobnosti da se suprotstave američkim Mustanzima.
Američka brojčana nadmoć odnela je prevagu i nemačka lovačka
odbrana (Jagdwaffe) je bila razbijena do kraja aprila 1944. godine. Nemačka
Luftvafe je do te mere bila oslabljena da više nije mogla efikasno da se
suprotstavi savezničkoj avijaciji koja je slobodno napadala nemačke aerodrome i
linije za snabdevanje. Snabdevanje gorivom i rezervnim delovima je postalo
izuzetno otežano zbog čega je bilo skoro nemoguće održati potreban nivo borbene
gotovosti.
Ovakva situacija je zahtevala hitno rešenje. Po tom pitanju
u Luftvafe su se izdvojile dve struje.
Prva struja, koju je predvodio general lovačke avijacije
(General der Jäger) Adolf Galand, smatrala je da nedostatak aviona mora da bude
nadoknađen superiornom tehnologijom i zahtevala je da celokupni proizvodni
kapaciteti nemačke avio-industrije budu usmereni na prozvodnju mlaznog lovca
Meseršmit Me 262, pa makar to značilo smanjenje proizvodnje drugih tipova
aviona.
Nasuprot ovom mišljenju, druga struja u Luftvafe isticala je
da povećana proizvodnja nepouzdanih Me 262 neće rešiti problem logistike i da
bi usled nedostatka goriva i rezervnih delova novi avioni samo beskorisno
stajali na aerodromima. Ova struja smatrala je da se mora pristupiti izradi
projekta lakog lovca koji će biti toliko jeftin da bi, u slučaju kvara ili
oštećenja bilo jeftinije rashodovati ga, nego servisirati.
Galand i njegovi istomišljenici bili su protiv ideje o
projektovanju lakog lovca, ali su rajhsmaršal Herman Gering i ministar
naoružanja Albert Šper bili oduševljeni ovom idejom. Nimalo neočekivano,
Geringovo i Šperovo mišljenje je odnelo prevagu i raspisan je konkurs za izradu
lakog jednomotornog lovačkog aviona koji bi bio jeftin za izradu i koji bi brzo
mogao da uđe u masovnu proizvodnju. Konkurs je objavljen pod imenom Volksjäger
(Narodni lovac).
Konkursom je bila predviđena izrada projekta lovačkog aviona
jednoseda kojeg je trebalo da pogoni jedan motor BMV 003. Mlaznjak je trebalo
da bude izrađen od jednostavnih delova napravljenih od drveta i od drugih
dostupnih materijala, a proces proizvodnje je trebalo da bude pojednostavljen
kako bi u njegovoj proizvodnji mogla da učestvuje nestručna radna snaga.
Specifikacijom je bilo predviđeno da lovac ne sme biti teži od dve tone, iako
je većina lovaca tog vremena bila teška skoro četiri tone. Maksimalna brzina je
trebalo da iznosi 750 km/h na nivou mora, trajanje operativnog leta od najmanje
pola sata i poletna staza ne duža od 500 m. Naoružanje je trebalo da čine dva
topa MG 151 kalibra 20 mm, sa po 100 granata ili dva topa MK 108 kalibra 30 mm
sa po 50 granata. Međutim, najvažniji zahtev koji je bio predviđen
specifikacijom bila je jednostavnost upravljanja. Folksjeger je morao da bude
jednostavan za letenje kako bi njime mogli da upravljaju i piloti jedrilica kao
i piloti na obuci.
Konkurs je objavljen 10. septembra 1944. godine. Osnovni
projekat je morao da bude predat u roku od 10 dana, a serijska proizvodnja je
morala da počne 1. januara 1945. god.
Pošto bi pobednik na konkursu dobio veliku narudžbinu, skoro
svaki od nemačkih proizvođača aviona bio je zainteresovan da u njemu učestvuje.
Međutim, Hajnkel je godinu dana ranije već započeo radove na čitavom nizu
„papirnih projekata“ lakog jednomotornog lovca pod oznakom P.1073, pod
rukovodstvom profesora Benca i izradio je više modela koji su već bili
testirani u vazdušnom tunelu. Iako su neki od predloženih konkurentskih
projekata bili tehnički superiorniji, Hajnkelov rani start unapred je odlučio
ishod konkursa. Rezultati konkursa objavljeni su u oktobru 1944. samo tri
nedelje nakon raspisivanja, a pobednik je, prema očekivanjima bio Hajnkel. U
cilju obmanjivanja savezničke obaveštajne mreže, RLM je odlučila da iskoristi
staru oznaku 8-162 (koja je prvobitno bila predviđena za brzi Meseršmitov
bombarder) umesto druge predložene oznake He 500.
Novi Hajnkel dizajn ličio je na mali sportski avion glatkih
linija sa aerodinamički oblikovanim trupom, sa jednim motorom BMV 003
postavljenim u gondoli sa gornje strane trupa i sa dvostrukim repnim
površinama. Novi avion imao je visoko postavljeno krilo sa plitkim dihedralima,
sedište za katapultiranje za pilota i stajni trap na uvlačenje tipa tricikl.
Prvi prototip je poleteo u neverovatno kratkom roku: dizajn je izabran 25.
septembra, a prvi avion je poleteo 6. decembra, samo 90 dana kasnije. Uspeh je
postignut uprkos činjenici da je fabrika u Vupertalu, koja je proizvodila lepak
za šperploču, Tego-film bombardovana od strane britanskog RAF.
Prvi let He 162 V1, sa kapetanom Gotardom Peterom za
komandama, bio je relativno uspešan, ali je pri brzini od 840 km/h, lepak koji
je držao poklopac na otvoru nosnog točka popustio, zbog čega je pilot bio
prinuđen da prizemlji avion. Tokom probnog leta uočeni su i drugi nedostaci kao
što su horizontalna nestabilnost i problem sa bočnim otklonom što je bilo
posledica rešenja primenjenog pri konstrukciji vertikalnog kormila pravca. Ni
jedan od navedenih nedostataka nije ozbiljno shvaćen. Tokom drugog probnog leta
održanog pred visokim nacističkim zvaničnicima, 10. decembra 1944., prototip
kojim je upravljao kapetan Peter ostao je bez krila kada je popustio lepak i
srušio se, a pilot je poginuo.
Istraga povodom udesa utvrdila je da konstrukcija krila
morala biti ojačana i prilagođena velikim brzinama, kao i da je lepak koji je
korišćen za lepljenje drveta u najvećem broju slučajeva bio lošeg kvaliteta,
ali je raspored bio toliko tesan da je testiranje bilo nastavljeno bez nekih
izmena u projektu. Prilikom testiranja drugog prototipa 22. decembra 1944.
maksimalna brzina leta bila je ograničena na 500 km/h. Ovog puta do izražaja su
došli ozbiljni problemi sa stabilnošću aviona koji su se mogli otkloniti
smanjenjem dehidrala. Međutim, avion je trebalo da uće u masovnu proizvodnju u
roku od nekoliko nedelja zbog čega nije bilo vremena za nove izmene u dizajnu.
Umesto toga u dizajn je unet čitav niz manjih izmena kao što je dodatak olovnog
balasta u nos aviona kako bi se centar ravnoteže pomerio bliže prednjem delu
aviona i neznatno su povećane repne površine.
Dva prototipa sa ojačanim krilima poletela su 16. januara
1945. Ove verzije su takođe imale mala zakrivljenja na krajevima krila kako bi
se poboljšala njegova stabilnost. Oba prototipa u lovačko-bombarderskoj varijanti
He 162 A-1 bila su naoružana topovima MK 108, ali je povratni trzaj ovih topova
bio previše jak za laki trup aviona zbog čega su planovi za proizvodnju
okrenuti ka lovačkoj verziji A-2 naoružanoj sa dva topa MG 151/20, dok je
ojačanje trupa počelo tek sa verzijom A-3.
Razne izmene dovele su do povećanja ukupne težine aviona
koja je prešla prvobitno ograničenje od 2 tone, ali je čak i sa težinom od
2.800 kg He 162 još uvek bio najbrži mlazni avion u vazduhu postigavši
maksimalnu brzinu od 890 km/h na nivou mora i 905 km/h na visini od 6.000 m.
Opšte karaktristike |
|
Namena
|
Lovački avion
|
Posada
|
1 član
|
Zemlja porekla
|
Nacistička Nemačka
|
Proizvođač
|
|
Prvi let
|
6. decembar 1944.
|
Početak proizvodnje
|
1945.
|
Dimenzije
|
|
Dužina
|
9,05 m
|
Razmah krila
|
7,2 m
|
Visina
|
2,6 m
|
Površina krila
|
14,5 m²
|
Masa
|
|
Prazan
|
1660 kg
|
Normalna poletna
|
2800 kg
|
Maks. težina pri uzletanju
|
7130 kg
|
Pogon
|
|
Turbo-mlazni motor
|
1 x BMV 003E-1 ili E2
|
Potisak TMM
|
7.85 kN
|
Performanse
|
|
Maks. brzina na Hopt
|
905 km/h
|
Taktički radijus kretanja
|
975 km
|
Plafon leta
|
12000 m
|
Brzina penjanja
|
1405 m/min
|
Нема коментара:
Постави коментар