Focke-Wulf Fw 190

Foke -Vulf Fw 190 (nem. Focke-Wulf Fw 190), poznatiji pod nadimkom "Würger" (ptica kasapin) je bio jednosedi, jednomotorni lovački avion nemačke Luftvafe i jedan od najboljih lovačkih aviona svog vremena. Korišćen je u velikom broju tokom Drugog svetskog rata.

Proizvedeno je preko 20.000 primeraka ovog aviona uključućujući i 6.000 u verziji jurišnog bombardera.
Prizvodnja je trajala neprekidno od 1941. godine pa sve do prestanka neprijateljstava. Tokom proizvodnje, avion je stalno unapređivan. Njegovi poslednji modeli su po kvalitetu mogli da se mere sa savezničkim avionima, ali su brojčano bili višestruko nadjačani.

Prvi put se pojavio na evropskom nebu tokom ratne 1941. godine i izazvao je pravu paniku u savezničkim redovima. Engleski piloti su u više navrata prijavili da su se sukobili sa do tada nepoznatim neprijateljskim lovcem koji je bio brz, izuzetno okretan i strahovito naoružan.

Konstruisao ga je poznati nemački inženjer Kurt Tank, poznat po mnogim uspešnim avionima. Bez obzira što od strane ministarstva za svoj avion Fw-190 nije dobio zahtevani motor (DB 601) napravio je izuzetnu mašinu. Motor koji je tražio imao je mnogo bolje performanse (pogotovu na većim visinama) i stvarao je manji čeoni otpor od vazdušno hlađenog zvezdastog BMV-ovog motora. Ipak, ovaj motor imao je i svoje dobre ososbine. Lakši za održavanje, pouzdan i otporniji na oštećenja od vodom hlađenog motora DB 601. Instaliran je i sistem za kratkorajno povaćanje snage (5 minuta), ubrizgavao je smešu vode i metanola u cilindre motora.

Kada se pojavio ovaj avion još je bolje prihvaćen od pilota lovaca i to skoro od svih bez razlike! Mngo lakši za letenje nego Me 109, komforniji i pregledniji kokpit, znatno lakši za sletanje. Zvali su ga i “pilotov avion”. Posle nekoliko sati letenja piloti su imali utisak kao da su “kod kuće” u njemu. Plus strahovito naružanje i mnogo više municije kojom su “prskali” po neprijateljskim avionima. Dovoljan je bio jedan rafal da “rasturi” protivnički lovački avion Zahvaljujući tome bio je dobar jurišni bombarder. Pilot je bio i relativno dobro zaštićen oklopom.

KARAKTERISTIKE

Dobre karakteristike:

Veoma brz avion

Izuzetno naoružan

Najbolje karakteristike u valjku (vijku) (valjanje preko krila)

Prilično žilav avion

Dobra preglednost iz kokpita

Dobre osobine pri sletanju

Solidan radijus

Loše karakteristike:

Veliki radijus okretanja

Loše karakteristike u kovitu

Relativno slabo ubrzanje

Sporo penje

Slabe performanse na velikim visinama (izuzev varijante D)

Avion je prošao kroz mnoga poboljšanja i to opet mahom na naorušanju i performansama motora. Male izmene su vršene i na samom obliku aviona. Tako su nastale mnoge verzije i najbitnije su one sa oznakama A, od A-1pa do A-9. Izuzetak je verzja D koja je skoro potpuno drugačiji avion. Proizvedeno je preko 20.000 aviona Foke Vulf 190.

Foke-Vulf Fw 190D-9

Zahtevniji za letenje od ostalih borbenih aviona ovog proizvođača, ali ipak lakši nego Me-109. Ugrađen mu je novi motor Junkers Jumo 213 koji je korišćen mahom kod bombardera i imao je relativno dobre performanse na velikim visinama. Opet Kurt Tank nije dobi motor Dajmler Benc-a koji je tražio za ovaj avion. Opravdanje je bilo da tog motora nema u dovoljnim količinama.

Foke Vulf 190D je bio odličan avion i imao je nadimak “nosonja” zbog produženog prednjeg dela. Produžili su ga da bi novi motor mogao da stane, duži je od zvezdastog BMV-a. Postojale su mnoge verzije varijante D, najbolji model je bio D-9 a najbolje naoružan i najbrži (preko 700 km/h) D-12.

“Nosonja” je postao operativan 1943. godine i korišćen je za presretanje bombardera na velikim visinama. Imao je dobre performanse na velikim visinama (malo slabije od Me-109K, ali zato bolje naoružan) i veliku brzinu. Međutim imao je slabe manevarske sposobnosti (veliki radius okretanja). Korišćen je i za zaštitu aerodroma gde su bili stacionirani najmoderniji nemački mlazni lovci Meseršmit Me 262 zato što su ti avioni bili vrlo ranjivi pri sletanju. U celini to je bio vrlo opasan avion i veoma cenjen od strane pilota. Međutim nije ga bilo u dovoljnom broju jer je nemačka industrija 1944. godine bila već prilično oštećena a i nedostajale su mnoge sirovine.

Mnogi su ga smatrali najboljim avionom Drugog svetskog rata, između ostalog i zbog toga što je korišćen u mnogo većem broju u odnosu na glavnog konkurenta Ta-152.

Nasledio je sve dobre karakteristike od Fw 190A a imao je bolje peformanse na svim visinama. Malo je samo izgubio na manevarskim sposobnostima zbog povećane težine aviona (površina krila i oblik krila nije menjana).

KARAKTERISTIKE

Dobre karakteristike:

Veoma brz avion

Izuzetno naoružan

Najbolje karakteristike u valjku (vijku) (valjanje preko krila)

Dobra preglednost iz kokpita

Dobre osobine pri sletanju

Solidan radijus

Dobre performanse na svim visinama

Loše karakteristike:

Veliki radijus okretanja

Loše karakteristike u kovitu

Relativno slabe manevarske sposobnosti

Napravljeno je oko 700 aviona Fw-190D.