Meseršmit Me 262 (nem. Messerschmitt
Me 262) — nemački mlazni lovac 1. generacije, lovac-bombarder, noćni lovac i
izviđač, u toku Drugog svetskog rata. To je prvi mlazni avion na svetu koji se
serijski proizvodio, a ujedno je i prvi mlazni avion koji je učestvovao u
borbi.
Me 262 je predstavljao prekretnicu
u istoriji vazdušnog ratovanja. Iako je predstavljao neverovatan
kvalitativni skok u odnosu na dotadašnje lovačke avione, uveden je u borbenu upotrebu relativno kasno (krajem 1943. godine) i u početku je totalno pogrešno primenjivan. Ukupno je proizvedeno oko 1.400 primeraka ali je operativno bilo samo oko 300.
kvalitativni skok u odnosu na dotadašnje lovačke avione, uveden je u borbenu upotrebu relativno kasno (krajem 1943. godine) i u početku je totalno pogrešno primenjivan. Ukupno je proizvedeno oko 1.400 primeraka ali je operativno bilo samo oko 300.
Me 262 je prvobitno zamišljen i
projektovan kao lovački avion. Međutim, po ličnom Hitlerovom naređenju morao je
biti pretvoren u jurišni bombarder što je zahtevalo njegovo opremanje nosačima
za bombe. Ukoliko se ima u vidu činjenica da je Me 262 bio čistokrvni lovački
avion, njegovo pretvaranje u jurišnog bombardera je bilo izuzetno komplikovano
i značajno je odložilo njegovo uvođenje u borbenu upotrebu. Bombarderska
verzija imala je malu nosivost dok su bombe koje su se nalazile na spoljnim
nosačima značajno su smanjivale maksimalnu brzinu aviona zbog čega je njegov
značaj kao jurišnog bombardera bio veoma mali. Hitler je konačno uspeo da
sagleda potencijalni značaj ovog mlaznog lovca u vazdušnoj odbrani Trećeg
rajha, ali je tada već bilo kasno. Iako je Me 262 stekao zastrašujuću
reputaciju, nedostatak goriva, konstantni napadi iz vazduha kao i mali broj
iskusnih pilota obučenih za let na mlaznim lovcima značajno su umanjili njegov
uticaj na dalji tok rata.
Veoma komplikovan za letenje Me
262 je zahtevao da njime upravljaju iskusni piloti. Zbog toga su pred kraj
Drugog svetskog rata formirane male eltine lovačke jedinice, sastavljene od
najpoznatijih nemačkih lovačkih asova koji su letelei na Me 262. Neki od njih
su i pogunuli pilotirajući ovim avionom kao što je to bio slučaj sa Valterom
Novotnijem. Njega su, prilikom sletanja na aerodrom napali i oborili saveznički
lovci.
Dok je u punoj brzini i na visini
skoro je nedodirljiv, jedini je problem bio da se piloti naviknu da imaju malo
vremena da naciljaju (brzo prolete pored cilja). Međutim svako uplitanje u
manevarsku borbu sa lovačkim avionima tog doba bilo je totalno neizvesno, na
malim brzinama ovaj avion je trom i maltene, bez manevra.
Relativno rizično je bilo i
poletanje, priraštaj potiska mlazni motora je znatno sporiji od vučne sile sa
klipno — elisnim pogonom. Odjednom se ispostavi da je poletna staza nedovoljno
dugačka i da nema dovoljno brzine za poletanje. I sletanje je bilo
problematično, pošto nema elisu koja pravi otpor kada se oduzme gas, nije bilo
moguće značajnije ga usporiti u vazduhu (nije imao vazdušne kočnice). To je
imalo i svoje prednosti, tokom vazdušne borbe ukoliko treba brzo pobeći pređe
se u strmo obrušavanje i avion iz istih razloga ubrzava vrlo brzo.
Iako neverovatno opasan protivnik,
Me 262 je imao i jedan ozbiljan nedostatak. Naime, gorivo koje se koristilo za
pogon mlaznih motora bilo je veoma zapaljivo. Često je samo nekoliko pogodaka
iz mitraljeza savezničkih lovaca bilo dovoljno da se nemački lovac pretvori u
vatrenu buktinju. Zbog toga su nemački piloti vršili napade na bombarderske
formacije pri punoj brzini i retko su se upuštali u manevarsku borbu sa
njihovom lovačkom pratnjom.
Karakteristike
Ipak bila je to strašna mašina i
piloti su voleli da lete na njemu, bila je to brza ptica. Piloti koji su
pametno leteli tim avionom i imali podršku na sletanju bili su maltene sigurni
da će toga dana u kantini posle letenja piti pivo sa kolegama.
Primera radi, u to doba (kraj
1944-1945) imali su i Englezi mlazni avion Gloster meteor, ali taj avion po
kvalitetu nije bio ni blizu nemačkom Me-262. Skoro nikakve rezultate nije
postizao u vazdušnim borbama, jedini kvalitet mu je bila brzina. Zbog toga ga
nisu ni sami Englezi mnogo koristili u borbama.
Meseršmit Me 262 nije mogao ništa
specijalno da uradi krajem Drugog svetskog rata. Rat je već bio izgubljen i
nemačka industrija nije više bila u stanju da proizvodi kvalitetne delove za
avione. To je bio jedan od uzroka što su mlazni motori bili izuzetno
nepouzdani. Pogotovu su problem bili materijali otporni na visoke temperature.
Zarobljeni primerci ovog aviona
predstavljali su veoma dragocen ratni plen. Velike sile kao što su SAD, Velika
Britanija i SSSR, transportovali su zarobljene primerke Me 262 do opitnih
centara na svojoj teritoriji gde su poslužili kao osnova za dalji razvoj mlazne
lovačke avijacije.
Нема коментара:
Постави коментар