BAE F-35 Lightning II

F-35 lajtning II je jednomotorni višenamenski borbeni avion, pete generacije, sa umanjenom uočljivošću. Namenjen je za borbu za prevlast u vazdušnom prostoru, protiv ciljeva na Zemlji i moru, kao i za izvršavanje zadataka izviđanja.

Proizašao je iz eksperimentalnog aviona X-35, koji je pobedio na konkursu u programu engl. Joint Strike Fighter (JSF). Još uvek je u fazi razvoja, koja je vremenski produžena zbog povećanja zahteva, troškova i smanjenog budžeta. Američko ministarstvo odbrane je sa svojim izveštajem od 26. januara 2012. godine, potvrdilo podršku i visok prioritet programu F-35.

Dosadašnji razvoj su finansirale Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, a pridružile su im se i druge države, koje nameravaju da taj avion uvedu u svoju operativnu upotrebu. Razvoj aviona F-35 lajtning II, odvijan je u tri varijante: sa klasičnim poletanjem i sletanjem, vertikalnim poletanjem i sletanjem, a treća je mornarička za palubnu upotrebu sa nosača aviona. Za sve tri varijante, delovi su maksimalno unificirani, sa međusobnom podudarnošću od 80%. Postignuta je smanjena uočljivost (stelt), u kome cilju je projektovano i unutrašnje nošenje naoružanja, u „bunkeru“ u trupu aviona.

Prototipski razvoj i projektovanje je realizovala firma Lokid Martin, koja je i nosilac razvoja eksprimentalnog aviona X-35, prethodnika ovom programu. Prototip aviona F-35 lajtning II je prvi put leteo 15. decembra 2006. godine.

Višenamenski avion F-35 lajtning II, namenjen je u perspektivi da zameni ceo skup borbenih aviona srednje klase, koji su trenutno u operativnoj upotrebi u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i kod ostalih njihovih saveznika. Na taj način će to biti najmasovniji internacionalni avion u ratnim vazduhoplovstvima i mornaricama većeg broja zemalja.

Zahtevi programa JSF i izbor koncepcije

Zajedničkim programom razvoja aviona lovca–bombardera (engl. Joint Strike Fighter Program JSF), zamišljeno je da se dobije racionalno rešenje za masovno korišćeni avion, sa kojim bi se u budućnosti zamenila većina postojećih u višegodišnjem naoružanju Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kanade, Australije i njihovih saveznika. Uglavnom se radi o zameni poznatih aviona F-16, A-10, F/A-18 Hornet (isključujući novije varijante F/A-18E/F Super horneta) i taktičke avione AV-8B Harijer II, BAE Harijer II (otvori i vidi sliku dole). U okviru toga programa ponuđeno je rešenje X-32 firme Boing i X-35 od Lokid Martina. Izabrano je rešenje X-35, kao osnova za razvoj aviona, koji je nazvan F-35 lajtning II.[4] Na osnovu istraživačkog programa X-35, pokrenut je razvoj aviona F-35 lajtning II, u tri varijante, sa kriterijumom miinimizacije ukupnih troškova. Planirano je da 80% delova budu isti, kod sve tri varijante aviona:

F-35A, varijanta kojoj je potrebna sletna i uzletna staza kao i kod konvencionalnih aviona (engl. conventional take-off and landing CTOL),

F-35B, varijanta aviona u kojoj je moguće vertikalno poletanje i sletanje (engl. short take off and vertical landing STOVL) i

F-35C, mornarička varijanta optimizirana za nosače aviona, gde je poletanje uz pomoć katapulta, a sletanje sa hvatanjem razvučenog užeta, sa kukom (engl. Catapult Assisted Take Off But Arrested Recovery CATOBAR).

Uz međusobno dopunjavanje, planirano je da u masovnoj operativnoj upotrebi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Italije, Holandije, Turske, Kanade, Danske, Australije i Norveške, ostanu ove tri varijante aviona F-35, sve do perioda i iza 2040. godine. F-35 lajtning II treba u savezničkim državama, u budućnosti, da se dopunjava sa F-22 Raptorom, Jurofajterom i F/A-18E/F Super hornetom.

Predstavnik firme Lokid Martin, Džordž Standridž (engl. George Standridge), rekao je da će F-35 biti četiri puta efikasniji od prethodnih lovaca u borbi vazduh-vazduh, osam puta efikasniji u borbi vazduh-zemlja, i tri puta efikasniji u izviđanju i suprostavljanju protivvazduhoplovnoj odbrani. To će postići, u odnosu na prethodne avione, iako ima veći asortiman zahteva i manju logističku podršku, sa približno istim troškovima nabavke (ako se zanemare troškovi razvoja). Zahtevi su ambiciozni, da se projektom F-35 postigne superiornost u zadacima vazduh–zemlja i u periodu nakon 2040. godine i da bude odmah iza F-22 Raptora po superiornosti u vazdušnom prostoru. To su visoki zahtevi u namenama gde su projektni uslovi naglašeno međusobno suprostavljeni. Karakteristike smanjene uočljivosti, visokog manevra i naprednih sistema, obezbediće avionu F-35 izuzetne sposobnosti i prednosti u dvadeset prvom veku u vazdušnom prostoru.

Ugovor za razvoj programa JSF, sa firmom Lokid Martin, potpisan je 16. novembra 1996. godine, a ugovor za razvoj sistema i demonstraciju primenjenih tehnologija (SDD), 26. oktobra 2001. Postavljeni taktičko–tehnički zahtevi su ispunjeni, X-35 ima kapacitet za dalji razvoj i unapređenje, uz neznatan rizik. Iznenađenje je da je avion dobio oznaku F-35, pošto je logično sledio naziv F-24.

Američko Ministarstvo odbrane, u svome izveštaju od 26. januara 2012. godine, potvrdilo je prioritet za odbranu daljeg odvijanja programa F-35, koji ukljuje sve 3 varijante aviona, ali sa usporenom dinamikom nabavke. Favorizovano je odvijanje ispitivanja, uz dalje minimalne razvojne izmene projekta aviona.