F-35 lajtning II je jednomotorni višenamenski borbeni avion,
pete generacije, sa umanjenom uočljivošću. Namenjen je za borbu za prevlast u
vazdušnom prostoru, protiv ciljeva na Zemlji i moru, kao i za izvršavanje
zadataka izviđanja.
Dosadašnji razvoj su finansirale Sjedinjene Američke Države
i Velika Britanija, a pridružile su im se i druge države, koje nameravaju da
taj avion uvedu u svoju operativnu upotrebu. Razvoj aviona F-35 lajtning II,
odvijan je u tri varijante: sa klasičnim poletanjem i sletanjem, vertikalnim
poletanjem i sletanjem, a treća je mornarička za palubnu upotrebu sa nosača
aviona. Za sve tri varijante, delovi su maksimalno unificirani, sa međusobnom
podudarnošću od 80%. Postignuta je smanjena uočljivost (stelt), u kome cilju je
projektovano i unutrašnje nošenje naoružanja, u „bunkeru“ u trupu aviona.
Prototipski razvoj i projektovanje je realizovala firma
Lokid Martin, koja je i nosilac razvoja eksprimentalnog aviona X-35,
prethodnika ovom programu. Prototip aviona F-35 lajtning II je prvi put leteo
15. decembra 2006. godine.
Višenamenski avion F-35 lajtning II, namenjen je u
perspektivi da zameni ceo skup borbenih aviona srednje klase, koji su trenutno
u operativnoj upotrebi u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i
kod ostalih njihovih saveznika. Na taj način će to biti najmasovniji
internacionalni avion u ratnim vazduhoplovstvima i mornaricama većeg broja zemalja.
Zahtevi programa JSF
i izbor koncepcije
Zajedničkim programom razvoja aviona lovca–bombardera (engl.
Joint Strike Fighter Program JSF), zamišljeno je da se dobije racionalno
rešenje za masovno korišćeni avion, sa kojim bi se u budućnosti zamenila većina
postojećih u višegodišnjem naoružanju Sjedinjenih Američkih Država, Velike
Britanije, Kanade, Australije i njihovih saveznika. Uglavnom se radi o zameni
poznatih aviona F-16, A-10, F/A-18 Hornet (isključujući novije varijante
F/A-18E/F Super horneta) i taktičke avione AV-8B Harijer II, BAE Harijer II
(otvori i vidi sliku dole). U okviru toga programa ponuđeno je rešenje X-32
firme Boing i X-35 od Lokid Martina. Izabrano je rešenje X-35, kao osnova za
razvoj aviona, koji je nazvan F-35 lajtning II.[4] Na osnovu istraživačkog
programa X-35, pokrenut je razvoj aviona F-35 lajtning II, u tri varijante, sa
kriterijumom miinimizacije ukupnih troškova. Planirano je da 80% delova budu
isti, kod sve tri varijante aviona:
F-35A, varijanta kojoj je potrebna sletna i uzletna staza kao
i kod konvencionalnih aviona (engl. conventional take-off and landing CTOL),
F-35B, varijanta aviona u kojoj je moguće vertikalno
poletanje i sletanje (engl. short take off and vertical landing STOVL) i
F-35C, mornarička varijanta optimizirana za nosače aviona,
gde je poletanje uz pomoć katapulta, a sletanje sa hvatanjem razvučenog užeta,
sa kukom (engl. Catapult Assisted Take Off But Arrested Recovery CATOBAR).
Uz međusobno dopunjavanje, planirano je da u masovnoj
operativnoj upotrebi Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Italije,
Holandije, Turske, Kanade, Danske, Australije i Norveške, ostanu ove tri
varijante aviona F-35, sve do perioda i iza 2040. godine. F-35 lajtning II
treba u savezničkim državama, u budućnosti, da se dopunjava sa F-22 Raptorom,
Jurofajterom i F/A-18E/F Super hornetom.
Predstavnik firme Lokid Martin, Džordž Standridž (engl.
George Standridge), rekao je da će F-35 biti četiri puta efikasniji od
prethodnih lovaca u borbi vazduh-vazduh, osam puta efikasniji u borbi
vazduh-zemlja, i tri puta efikasniji u izviđanju i suprostavljanju
protivvazduhoplovnoj odbrani. To će postići, u odnosu na prethodne avione, iako
ima veći asortiman zahteva i manju logističku podršku, sa približno istim
troškovima nabavke (ako se zanemare troškovi razvoja). Zahtevi su ambiciozni,
da se projektom F-35 postigne superiornost u zadacima vazduh–zemlja i u periodu
nakon 2040. godine i da bude odmah iza F-22 Raptora po superiornosti u
vazdušnom prostoru. To su visoki zahtevi u namenama gde su projektni uslovi
naglašeno međusobno suprostavljeni. Karakteristike smanjene uočljivosti,
visokog manevra i naprednih sistema, obezbediće avionu F-35 izuzetne
sposobnosti i prednosti u dvadeset prvom veku u vazdušnom prostoru.
Ugovor za razvoj programa JSF, sa firmom Lokid Martin,
potpisan je 16. novembra 1996. godine, a ugovor za razvoj sistema i
demonstraciju primenjenih tehnologija (SDD), 26. oktobra 2001. Postavljeni
taktičko–tehnički zahtevi su ispunjeni, X-35 ima kapacitet za dalji razvoj i
unapređenje, uz neznatan rizik. Iznenađenje je da je avion dobio oznaku F-35,
pošto je logično sledio naziv F-24.
Američko Ministarstvo odbrane, u svome izveštaju od 26.
januara 2012. godine, potvrdilo je prioritet za odbranu daljeg odvijanja
programa F-35, koji ukljuje sve 3 varijante aviona, ali sa usporenom dinamikom
nabavke. Favorizovano je odvijanje ispitivanja, uz dalje minimalne razvojne
izmene projekta aviona.
Нема коментара:
Постави коментар