Hajnkel He 162 Folksjeger je bio nemački jednomotorni mlazni lovac uveden u naoružanje Luftvafe pred kraj
Drugog svetskog rata. Zvanični naziv za He 162 bio je Folksjeger, ali je poznat
i pod nazivom Salamander (tajni naziv projekta) i kao Spac (nem. Spatz -
vrabac; ime koje mu je dao sam Hajnkel).
Avion je najvećim delom bio napravljen
od drveta zato što je metal bio korišćen za proizvodnju borbenih aviona kao što
su Me 262 i Ar 234.
Kada je američka 8. vazduhoplovna armija obnovila kampanju
strateškog bombardovanja Nemačke,
početkom 1944. godine, američki bombarderi dejstovali su pod snažnom lovačkom zaštitom. Nemački lovci, koji su do tada slobodno napadali američke bombardere, više vremena su provodili u borbi sa lovačkom pratnjom, nego napadajući američke bombardere. Nemački lovački avioni, koji su bili posebno prilagođeni za napad na teško naoružanje američke bombardere, bili su opterećeni velikom količinom naoružanja i oklopne zaštite, zbog čega nisu imali dovoljne manevarske sposobnosti da se suprotstave američkim Mustanzima.
početkom 1944. godine, američki bombarderi dejstovali su pod snažnom lovačkom zaštitom. Nemački lovci, koji su do tada slobodno napadali američke bombardere, više vremena su provodili u borbi sa lovačkom pratnjom, nego napadajući američke bombardere. Nemački lovački avioni, koji su bili posebno prilagođeni za napad na teško naoružanje američke bombardere, bili su opterećeni velikom količinom naoružanja i oklopne zaštite, zbog čega nisu imali dovoljne manevarske sposobnosti da se suprotstave američkim Mustanzima.
Američka brojčana nadmoć odnela je prevagu i nemačka lovačka
odbrana (Jagdwaffe) je bila razbijena do kraja aprila 1944. godine. Nemačka
Luftvafe je do te mere bila oslabljena da više nije mogla efikasno da se
suprotstavi savezničkoj avijaciji koja je slobodno napadala nemačke aerodrome i
linije za snabdevanje.
Snabdevanje gorivom i rezervnim delovima je postalo
izuzetno otežano zbog čega je bilo skoro nemoguće održati potreban nivo borbene
gotovosti.
Ovakva situacija je zahtevala hitno rešenje. Po tom pitanju
u Luftvafe su se izdvojile dve struje.
Prva struja, koju je predvodio general lovačke avijacije
(General der Jäger) Adolf Galand, smatrala je da nedostatak aviona mora da bude
nadoknađen superiornom tehnologijom i zahtevala je da celokupni proizvodni
kapaciteti nemačke avio-industrije budu usmereni na prozvodnju mlaznog lovca Meseršmit
Me 262, pa makar to značilo smanjenje proizvodnje drugih tipova aviona.
Nasuprot ovom mišljenju, druga struja u Luftvafe isticala je
da povećana proizvodnja nepouzdanih Me 262 neće rešiti problem logistike i da
bi usled nedostatka goriva i rezervnih delova novi avioni samo beskorisno
stajali na aerodromima. Ova struja smatrala je da se mora pristupiti izradi
projekta lakog lovca koji će biti toliko jeftin da bi, u slučaju kvara ili
oštećenja bilo jeftinije rashodovati ga, nego servisirati.
Galand i njegovi istomišljenici bili su protiv ideje o
projektovanju lakog lovca, ali su rajhsmaršal Herman Gering i ministar
naoružanja Albert Šper bili oduševljeni ovom idejom. Nimalo neočekivano,
Geringovo i Šperovo mišljenje je odnelo prevagu i raspisan je konkurs za izradu
lakog jednomotornog lovačkog aviona koji bi bio jeftin za izradu i koji bi brzo
mogao da uđe u masovnu proizvodnju. Konkurs je objavljen pod imenom Volksjäger
(Narodni lovac).
Konkursom je bila predviđena izrada projekta lovačkog aviona
jednoseda kojeg je trebalo da pogoni jedan motor BMV 003. Mlaznjak je trebalo
da bude izrađen od jednostavnih delova napravljenih od drveta i od drugih
dostupnih materijala, a proces proizvodnje je trebalo da bude pojednostavljen
kako bi u njegovoj proizvodnji mogla da učestvuje nestručna radna snaga.
Specifikacijom je bilo predviđeno da lovac ne sme biti teži od dve tone, iako
je većina lovaca tog vremena bila teška skoro četiri tone. Maksimalna brzina je
trebalo da iznosi 750 km/h na nivou mora, trajanje operativnog leta od najmanje
pola sata i poletna staza ne duža od 500 m. Naoružanje je trebalo da čine dva
topa MG 151 kalibra 20 mm, sa po 100 granata ili dva topa MK 108 kalibra 30 mm
sa po 50 granata. Međutim, najvažniji zahtev koji je bio predviđen specifikacijom
bila je jednostavnost upravljanja. Folksjeger je morao da bude jednostavan za
letenje kako bi njime mogli da upravljaju i piloti jedrilica kao i piloti na
obuci.
Konkurs je objavljen 10. septembra 1944. godine. Osnovni
projekat je morao da bude predat u roku od 10 dana, a serijska proizvodnja je
morala da počne 1. januara 1945. god.
Opis
Pošto bi pobednik na konkursu dobio veliku narudžbinu, skoro
svaki od nemačkih proizvođača aviona bio je zainteresovan da u njemu učestvuje.
Međutim, Hajnkel je godinu dana ranije već započeo radove na čitavom nizu
„papirnih projekata“ lakog jednomotornog lovca pod oznakom P.1073, pod
rukovodstvom profesora Benca i izradio je više modela koji su već bili
testirani u vazdušnom tunelu. Iako su neki od predloženih konkurentskih
projekata bili tehnički superiorniji, Hajnkelov rani start unapred je odlučio
ishod konkursa. Rezultati konkursa objavljeni su u oktobru 1944. samo tri
nedelje nakon raspisivanja, a pobednik je, prema očekivanjima bio Hajnkel. U
cilju obmanjivanja savezničke obaveštajne mreže, RLM je odlučila da iskoristi
staru oznaku 8-162 (koja je prvobitno bila predviđena za brzi Meseršmitov
bombarder) umesto druge predložene oznake He 500.
Novi Hajnkel dizajn ličio je na mali sportski avion glatkih
linija sa aerodinamički oblikovanim trupom, sa jednim motorom BMV 003
postavljenim u gondoli sa gornje strane trupa i sa dvostrukim repnim
površinama. Novi avion imao je visoko postavljeno krilo sa plitkim dihedralima,
sedište za katapultiranje za pilota i stajni trap na uvlačenje tipa tricikl.
Prvi prototip je poleteo u neverovatno kratkom roku: dizajn je izabran 25.
septembra, a prvi avion je poleteo 6. decembra, samo 90 dana kasnije. Uspeh je
postignut uprkos činjenici da je fabrika u Vupertalu, koja je proizvodila lepak
za šperploču, Tego-film bombardovana od strane britanskog RAF.
Prvi let He 162 V1, sa kapetanom Gotardom Peterom za
komandama, bio je relativno uspešan, ali je pri brzini od 840 km/h, lepak koji
je držao poklopac na otvoru nosnog točka popustio, zbog čega je pilot bio
prinuđen da prizemlji avion. Tokom probnog leta uočeni su i drugi nedostaci kao
što su horizontalna nestabilnost i problem sa bočnim otklonom što je bilo
posledica rešenja primenjenog pri konstrukciji vertikalnog kormila pravca. Ni jedan
od navedenih nedostataka nije ozbiljno shvaćen. Tokom drugog probnog leta
održanog pred visokim nacističkim zvaničnicima, 10. decembra 1944., prototip
kojim je upravljao kapetan Peter ostao je bez krila kada je popustio lepak i
srušio se, a pilot je poginuo.
Istraga povodom udesa utvrdila je da konstrukcija krila
morala biti ojačana i prilagođena velikim brzinama, kao i da je lepak koji je
korišćen za lepljenje drveta u najvećem broju slučajeva bio lošeg kvaliteta,
ali je raspored bio toliko tesan da je testiranje bilo nastavljeno bez nekih
izmena u projektu. Prilikom testiranja drugog prototipa 22. decembra 1944.
maksimalna brzina leta bila je ograničena na 500 km/h. Ovog puta do izražaja su
došli ozbiljni problemi sa stabilnošću aviona koji su se mogli otkloniti
smanjenjem dehidrala. Međutim, avion je trebalo da uće u masovnu proizvodnju u
roku od nekoliko nedelja zbog čega nije bilo vremena za nove izmene u dizajnu.
Umesto toga u dizajn je unet čitav niz manjih izmena kao što je dodatak olovnog
balasta u nos aviona kako bi se centar ravnoteže pomerio bliže prednjem delu
aviona i neznatno su povećane repne površine.
Dva prototipa sa ojačanim krilima poletela su 16. januara
1945. Ove verzije su takođe imale mala zakrivljenja na krajevima krila kako bi
se poboljšala njegova stabilnost. Oba prototipa u lovačko-bombarderskoj
varijanti He 162 A-1 bila su naoružana topovima MK 108, ali je povratni trzaj
ovih topova bio previše jak za laki trup aviona zbog čega su planovi za
proizvodnju okrenuti ka lovačkoj verziji A-2 naoružanoj sa dva topa MG 151/20,
dok je ojačanje trupa počelo tek sa verzijom A-3.
Razne izmene dovele su do povećanja ukupne težine aviona
koja je prešla prvobitno ograničenje od 2 tone, ali je čak i sa težinom od
2.800 kg He 162 još uvek bio najbrži mlazni avion u vazduhu postigavši
maksimalnu brzinu od 890 km/h na nivou mora i 905 km/h na visini od 6.000 m.
Borbena upotreba
U januaru 1945. Luftvafe je formirala eksperimentalnu
jedinicu 162 (Erprobungskommando 162) kojoj je isporučeno 46 aviona ovog tipa.
Jedinica je bila bazirana u Luftvafe ispitnom centru u Rehlinu i često se
navodi da je njen komandant bio Hajnc Bar. Bar je bio jedan od najiskusnijih
nemačkih pilota lovaca koji je postigao preko 200 vazdušnih pobeda od kojih 16
leteći na Me 262 kao komandant operativne jedinice za obuku III/EJG 2. Ipak,
Barov službeni dosije ne potvrđuje njegovo prisustvo u ispitnoj jedinice 162
niti je u njemu zabeleženo da je ikada leteo na He 162.
U februaru iste godine He 162 je isporučen prvoj operativnoj
jedinici, I./JG1 koja je do tada letela na lovcima Foke-Vulf Fw 190A. I./JG1 je
prebačena u Parhim, u blizini Heinkelove fabrike u Marijeneheu, gde su piloti
mogli da dobiju nove avione i da već početkom marta započnu intenzivnu obuku na
njima uprkos kolapsu nemačkog logističkog sistema i nedostatku goriva što je
sve bilo posledica intenzivnog savezničkog bombardovanja iz vazduha. 7. aprila
Američko ratno vadzuhoplovstvo je bombardovalo aerodrom kod Parhima. U napadu u
kojem je učestvovalo 134 bombardera B-17 Leteća tvrđava, aerodrom je pretrpeo
ozbiljna oštećenja. Dva dana kasnije I./JG1 je prebačena na aerodrom u blizini
Ludvigslasta, da bi samo nedelju dana kasnije bila ponovo prebačena na aerodrom
Lek, u blizini granice sa Danskom. U međuvremenu je II./JG1 8. aprila prebačena
u Marijenehe gde je započela konverziju sa Fw 190A na He 162. III./JG1 je
takođe trebalo da izvrši konverziju na He 162 ali je grupa rasformirana 24.
aprila, a njeno ljudstvo je iskorišćeno za popunu drugih jedinica.
He 162 je konačno stupio u borbu sredinom aprila. 19. aprila
zarobljeni pilot RAF je prilikom ispitivanja rekao da ga je oborio nemački
mlazni avion nalik na He 162. He 162 i pilot su takođe bili uništeni od strane
britanskog Hoker tempesta. Iako još uvek na obuci I./JG1 je postigla nekoliko
pobeda u periodu od početka do sredine aprila ali je u istom periodu izgubila
trinest aviona i deset pilota. Deset aviona je izgubljeno zbog kvarova i
tehničkih nedostataka, a samo tri su oborena. Mala dužina trajanja leta He 162,
koja je zbog male količine goriva iznosila najviše 30 minuta bila je još jedan
od uzroka velikog procenta gubitaka. Najmanje dva pilota JG1 poginula su
prilikom prinudnog sletanja zbog nedostatka goriva.
Poslednjih dana aprila, zbog približavanja Sovjeta, II./JG1
je evakuisana iz Marijenehea i pridružila se 2. maja I./JG1 na aerodromu Lek.
Svi avioni JG1 prizemljeni su 5. maja 1945. kada je nemački admiral Fon
Frideburg potpisao predaju svih nemačkih snaga u Holandiji, severozapadnoj
Nemačkoj i Danskoj. 6. maja savezničke snage stigle su do aerodroma Lek gde su
im preostali primerci He 162 predati u neoštećenom stanju da bi zatim bili
upućeni u SAD, Veliku Britaniju, Francusku i SSSR na dalje ispitivanje. Lovci
eksperimentalne komande 162, koji su nekoliko nedelja ranije prebačeni u elitnu
lovačku jedinicu JV 44 pod komandom Adolfa Galanda, uništeni su na zemlji od
strane njihovih posada kako ne bi pali saveznicima u ruke. U trenutku nemačke
bezuslovne kapitulacije, 8. maja 1945. 120 He 162 je bilo isporučeno nemačkim
jedinicama, 200 gotovih primeraka je čekalo na isporuku, a u različitim
procesima proizvodnje nalazilo se još oko 600 primeraka ovog aviona.
Problemi u operativnoj upotrebi He 162 bili su uglavnom
posledica brzog uvođenja u proces proizvodnje i nisu bili direktna posledica
dizajna samog aviona. Jedan od iskusnih pilota Luftvafe koji je leteo na njemu
rekao je da je He 162 „prvoklasni borbeni avion“. Njegovo mišljenje podržao je
i Erik Braun iz Američke vazduhoplovne federacije koji je testrao He 162 nakon
rata, a zatim je nastavio da leti na njemu zabave radi.
Opšte karakteristike
|
|
Namena
|
Lovački avion
|
Posada
|
1 član
|
Zemlja porekla
|
Nacistička Nemačka
|
Proizvođač
|
Heinkel
|
Prvi let
|
6. decembar 1944.
|
Početak proizvodnje
|
1945.
|
Dimenzije
|
|
Dužina
|
9,05 m
|
Razmah krila
|
7,2 m
|
Visina
|
2,6 m
|
Površina krila
|
14,5 m²
|
Masa
|
|
Prazan
|
1660 kg
|
Normalna poletna
|
2800 kg
|
Maks. težina pri
uzletanju
|
7130 kg
|
Pogon
|
|
Turbo-mlazni motor
|
1 x BMV 003E-1 ili E2
|
Potisak TMM
|
7.85 kN
|
Performanse
|
|
Maks. brzina na Hopt
|
905 km/h
|
Taktički radijus
kretanja
|
975 km
|
Plafon leta
|
12000 m
|
Brzina penjanja
|
1405 m/min
|
Braun je smatrao da je
He 162 veoma zahvalan za letenje, ali da su ga njegove preosetljive komande
činile nepodesnim za neiskusne pilote. U knjizi „Krila Luftvafe“ dao je opis svojih
letova na He 162 koji će kasnije biti često citiran i objavljivan u različitim
medijima. Braun je bio upozoren da ne izlaže vertikalne repne površine
prevelikom naporu zbog velikog broja otkaza tokom leta, ali isto upozorenje
očigledno nije bilo upućeno pilotu RAF koji je leteo na He 162 tokom
aero-mitinga u Farnborou. Avion se srušio nakon što mu je otpao jedan
vetikalac, a pilot je poginuo.
Varijante
- He 162 A-0 - prvih deset prototipova.
- He 162 A-1 - naoružan sa dva topa MK 108 kalibra 30 mm, sa po 50 granata svaki.
- He 162 A-2 - naoružan sa dva topa MG 151/20 kalibra 20 mm, sa po 120 granata svaki.
- He 162 A-3 - predložena modifikacija sa ojačanim nosnim delom za dva topa MK 108.
- He 162 A-8 - predložena modifikacija sa jačim motorom Jumo 004D-4.
- He 162 B-1 - predložene modifikacije za 1946. godine koje su obuhvatale novi turbodžet motor Hajnkel Hirt HeS 011A, produženi trup sa povećanim kapacitetom rezervoara za gorivo, veći raspon krila sa klasičnim dehidralima. Trebalo je da bude naoružan sa dva topa MK 108.
- He 162C - preložena modifikacija sa trupom B serije, motorom Hajnkel Hirt HeS 011A, strelastim krilima, novim repnim površinama u obliku latiničnog slova V i da topa MK 108 u konfiguraciji Šrage muzik.
- He 162D - predložena modifikacija sa konfiguracijom sličnom modelima C serije i sa krilima zakošenim unapred.
- He 162E - He 162A opremljen kombinovanim motorom BMV 003R nastalim spajanjem mlaznog motora BMV 003A i raketnog motora BMV 718 na tečno gorivo. Napravljen je najmanje jedan prototip ovog aviona koji je testiran u letu.
- He 162S - dvoseda jedrilica za obuku pilota
Нема коментара:
Постави коментар