среда, 06. новембар 2013.

Dassault Rafale

Rafal je francuski višenamenski dvomotorni borbeni avion četvrte generacije. Razvio ga je i proizvodi Marsel Daso, zajedno sa svojim tradicionalnim kooperantima. Koncepcijski, ovaj avion se zasniva na aerodinamičkoj šemi delta krila, blisko spregnutog sa kanarom.

Rafal treba da bude oslonac francuskog nacionalnog vazduhoplovstva i ratne mornarice, kao i inostranih tradicionalnih korisnika borbenih aviona Marsel Daso, za dejstva sa kopna i mora, u periodu do 2040. godine. Namenjen je da ravnopravno izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane, premoći u vazdušnom prostoru i dejstva vazduh-zemlja i vazduh-more.


U periodu najveće integracije svih evropskih resursa, pa i vazduhoplovnih tehnologija, francuska vazduhoplovna industrija je u duhu svoje tradicije, sačuvala autonomnost nad razvojem i proizvodnjom aviona Rafal i pored najvećeg kooperacijskog programa svih vremena Jurofajter tajfuna. Za razliku od švedskog Gripena, Rafal je potpuno nacionalni program. Francuska odluka o programu Rafala je bila zasnovana na interesu da samostalno integrišu svoje nove tehnologije u napredni avion, koji će im u narednom periodu zameniti postojeće Miraž F-1, Super etandar, Miraž 2000, F-8 krusejder i Jaguar (avion). Program je počeo sa integracijom novih tehnologija u eksperimentalni avion, tzv. demonstrator novih tehnologija (ACX). Iz njega je proizašao prototipski razvoj i serijska proizvodnja aviona Rafal, u više varijanti.

Rafal je uveden u operativnu upotrebu u Francuskoj, a uvođenje u operativnu upotrebu ozbiljno razmatraju i Brazil, Indija, Grčka, Švajcarska, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar.

Rafal je 28. marta i 1. aprila 2007. godine, imao vatreno krštenje u borbenoj primeni, u okviru NATO operacija u Avganistanu.

Prototipski razvoj varijanti Rafala

Na osnovu rezultata ispitivanja i iskustva stečenog na demonstratoru novih tehnologija (ACX), razvijena su četiri prototipa, u funkciji definisanja standarda varijanti serijskog Rafala. Odluka o razvoju prototipova je doneta 26. januara 1988. godine. Standard svake varijante Rafala, imao je svoj prototipski razvoj:
Prototip za vazduhoplovstvo, Rafal C 01 је уговорен 21. априла 1988, а полетео је 19. маја 1991. године.

Prototipovi za mornaricu, Rafal M 01 i M 02 su podešeni da koriste palubu broda, nosača aviona, za poletno–sletnu stazu. Ovi prototipovi su ugovoreni 6. decembra 1988, a poleteli su 12. decembra 1991. i 8. novembra 1993. godine.

Prototip dvoseda namenjen za vazduhoplovstvo, Rafal B 01, je poleteo 30. aprila 1993. godine. Prototip, B 02, je otkazan u jesen 1991. godine, a prototip MB za ratnu mornaricu je otkazan 22. septembra 2004. godine, zbog racionalizacije raspoloživog budžeta. Kasnije je usvojen serijski standard za mornarički dvosed pod oznakom N, na osnovu prototipova M 01 i B 01.

Integracija opreme i naoružanja na serijskim avionima Rafal se odvijala sukcesivno, po fazama pod oznakom F i brojem u indeksu. Tako, da se oznake odnose na nivo razvoja ugrađene opreme i naoružanja:

F1 je standard, opremljen oružjem samo za dejstvo vazduh-vazduh i sa osnovnim paketom za elektronsku borbu.

F2 je standard, opremljen oružjem za dejstvo vazduh–zemlja, uključujući i Apač, sa senzorima za detekciju radarskih i toplotnih zračenja, integrisan je napadno–navigacijski sistem sa Linkom 16 i povećan mu je izbor spoljnih rezervoara goriva, za podvešavanje.

F3 je standard, sa implementacijom svih predviđenih režima rada РБЕ2 radara, integracijom nuklearnog oružja i protiv–brodske rakete Eksocet. Integrisana je kaciga sa prikazivačem u viziru, kao i rezervoari goriva, aerodinamički profilisani i prilepljeni na gornje bokove trupa.

F4 je još uvek u procesu razmatranja i definisanja.
Svi avioni se retroaktivno ažuriraju na poslednje postignuto stanje integracije opreme i naoružanja.

Troškovi i budžet

Proračun troškova programa Rafal u 2005. godini, za ukupan razvoj i proizvodnju 294 aviona, iznosio je 33,3 milijarde evra. Ovaj iznos je revidiran 2008. godine na 39,6 milijardi evra. Prosečna cena aviona (računajući sve verzije) je procenjena na po 138,5 miliona evra, bez troškova operativne upotrebe aviona. Pošto je broj naručenih aviona smanjen na 286 primeraka, cena po primerku je porasla na 140 miliona evra. Jedinična cena, navedena u donjoj zbirnoj tabeli, je definisana za daleko veći broj primeraka aviona u serijskoj proizvodnji u odnosu na samo francusku porudžbinu, te je verovatno i iz tih razloga i niža.
Francusko ministarstvo odbrane je u funkciji raspodele budžeta i usklađenja broja naručenih aviona, umanjilo planirani ukupni nalet aviona Rafal sa 35.000 na 10.000 sati, a za mornaričku varijantu na 7.000 sati leta do kraja 2012. godine.

Karakteristike Rafala 
Vrsta   
Brojčane vrednosti
Dužina   
15,3 m
Raspon krila   
10,9 m
Površina   
46 m²
Vitkost krila   
2,55
Specifično opterećenje krila   
Minimalno :198 kg/m²
Nominalno :322 kg/m²
Maksimalno:536 kg/m²
Visina   
5,34 m
Masa praznog   
9.060 kg
Nominalna masa  
14.710 kg
Maksimalna masa   
24.500 kg
Količina goriva   
unutrašnje 4.700 kg; spoljno 7.500 kg
(može da nosi 5 spoljnih rezervoara goriva)
Granično opterećenje strukture »g«   
- 3,2 g m/s2 i + 9 g m/s2
Granična brzina valjanja   
270 °/s
Granična brzina leta   
2.125 km/h, ekvival. je M = 1,97
(na H = 10.975 m, pri – 50°C )
Maksimalna brzinahorizontalnog leta   
1.915 km/h ekvival. je M = 1,78
(na H = 10.975m pri - 50 °C )
1.397 km/h ekvival. je M = 1,13
(na H=0 m i 20 °C )
Minimalna brzina horizontalnog leta   
148 km/h
Plafon leta   
16 800 m
Maksimalna brzina penjanja   
310 m/s
Dužina staze za sletanje   
450 m
Radijus   
1.850 km
Autonomija leta   
3 sata patroliranja
Posada   
1 Pilot (Rafal C i M), 2 pilota (Rafal B)
Maksimalna spoljna nosivost   
9.500 kg na 14 spoljnih nosača   
Pogon   
Dva Snekma M88-2 dvoprotočna turbomlazna motora
Potisak   
S dopunskim sagorevanjem (SDS) 2 × 75,62 kN
Bez dopunskog sagorevanja (BDS) 2 × 50,02 kN
Odnos potisak/masa (srednja vrednost)   
1,13
Davači   
Radar RBE2
Noćno otkrivanje FLIR (spoljni kontejner)
Elektronsko izviđanje LRMTS (spoljni kontejner)
Elektronska zaštita RWR (spoljni kontejner)
Stalno naoružanje   
Top 1 x 30 m, Giat DEFA 30M 791B, BK 125 granata
Rakete za blisku borbu 2 h R550 Маџик II
Cena   
Rafal C (čist):53,4 miliona €
Rafal B (čist):56,6 miliona €
Rafal M (Mornarički, čist):60,8 miliona €

Naoružanje

Rafal je naoružan prema NATO standardu, u okviru čega su sadržana sredstva:

Top GIAT 30 je fiksno ugrađen u strukturu aviona, u predelu desnog usisnika (preko svoga nosača) i zajedno s bojevim kompletom (BK) od 125 granata predstavlja stalno naoružanje aviona Rafal. Početna brzina granate je 1 025 m/sec, a kadenca mu je 2 500 granata u minuti.

Ostalo oružje se podvešava spolja na avion, do 9 500 kg ukupne nosivosti mase, na 14 veznih tačaka (prikazano u narednoj tabeli), u mogućoj kombinaciji s 5 rezervoara goriva (kod varijante „M“ je isključena mogućnost za centralni).

Rakete vazduh–vazduh
Mika ili
R550 Madžik II a i biće
MBDA Meteor
Sajdvinder
AMRAAM
ASRAAM

Rakete vazduh–tlo (zemlja, more)
Apač (oružje)[53] ili
fr. Storm Shadow ili
AASM ili
GBU-12 ili
AM 39 Eksocet ili

Raketa s nuklearnom glavom

Нема коментара:

Постави коментар