уторак, 05. новембар 2013.

Fiat G.55

Zasluga za nastanak ovog lovca pripada tada mladom inzinjeru Đuzepe Gabrijeliju (Giuseppr Gabrielli). U samom početku svoje karijere je bio zaposljen u firmi „Pjadjo0147 (Piaggio), a 1931. godine prelazi u F.I.A.T. (Fabrika Italiana di Automobili Torino). Tamo je dobio svoju sopstvenu crtačku kancelariju tako da je dobio mogućnost da se posveti svojim radovima. Njegov rani opus sadržao je nevojne tipove aviona dok projekat aviona G.50 predstavlja njegov prvi projekat borbene letelice.



Aprila 1935. započeo je inž. Gabrijeli sa izradom projekta lovačkog aviona, niskokrilca metalne konstrukcije sa uvlačivim stajnim trapom. 


Za pogon je uzeo zvezdasti motor snage 800 ks, prečnika ne većeg od jednog metra. Takav motor tada još nije postojao, ali je bio u razvoju motor A74 po ugledu na američki Pret end Vitni (Pratt& Whitney) R- 1830. Jula meseca iste godine, Ministarstvo vazduhoplovstva Italije (Ministero dell’ Aeronautica) je zatražilo od italijanskih proizvođača vazduhoplova da pristupe izradi prototipa lovačkog aviona. Preporučena je upotreba zvezdastog motora, naoružanje se trebalo sastojati od dva mitraljeza 12,7mm i topa od 20 ili 37mm, a letelica je trebala imati i jurišne sposobnosti. 


U skladu sa tim zahtevom inž. Gabrijeli je doradio projekat i G.50 je predvideo da nosi jedan mitraljez 12,7mm u trupu, jedan isti takav u levom krilu a u desnom krilu top Erlikon (Oerikon) od 20mm. Najveća brzina je trebala biti 460 km/h na 3500 metara visine. Projekat takvog aviona, koji je u donjem delu trupa mogao nositi bombe, predstavljen je u septembru a nakon nekih izmena započeta je izrada radioničkih crteža u zimu 1935/36. Početkom 1936. Ministarstvo je izmenilo svoj zahtev, tako da je odbačena mogućnost jurišnih dejstava i preporučeno korištenje lakšeg naoružanja. Kako je projekat G.50 bio u naprednoj fazi, temeljne izmene bi oduzile izradu za šest meseci tako da je odbačena mogućnost nošenja bombi unutra. Na to mesto je stavljen rezervoar za gorivo, a otvor sa donje strane jednostavno zatvoren limom. 

Izrada prototipa je počela u leto 1936. u fabrici CMASA u Marini di Piza (Marina de Pisa) i završena je početkom 1937. U februaru 1937. G.50 NCI je prebačen u Turin, a za ispitivanje u letu je određen CMASA- in probni pilot De Briganti (Giovanniego De Briganti). Prototip je dobio vojnu registraciju MM 334 i prvi let je izveden 26. februara i trajao petnaest minuta.

Početkom jeseni 1938. izvestan broj novoproizvedenih G.50 bio je ispitan i predate prvoj jedinici za operativno korištenje. Jedinica je stacionirana na aerodromu Kampino (ciampino) pored Rima i imala je naziv Grupo Sperimentale d Kacija (Gruppo Sperimentale da Caccija- lovačka opitna grupa), a za komandanta je postavljen major Mario Bonzano, as na Cr.32 u španskom ratu. Zanimanje za slanje ovog tipa aviona u rat u Španiji poticče je još iz 1937. kada je frankisticki vazdusni as Hoakim Garsija Morato (Joaquin Garcia Morato) ispitao prototip G.50 na aerodromu Gvidonja (guidonia).

Italija je u drugi svetski rat ušla 10. juna 1940. napadom na Francusku i u tom trenutku je na raspolaganju imala dva storma sa ukupno 118 G.50 dok je još trideset primeraka bilo na putu za isporuku.


Bez obzira na to što je G.50 bio prvi italijanski lovac celometalne konstrukcije, sa uvlačećim stajnim trapom i elisom promenljivog koraka, nije bio tako napredan kao njegovi vršnjaci Spitfajer ili Me109. Iako veoma savremen lovac u Italiji u to vreme, osnovna prvobitna zamisao višenamenskog lovca je imala sudbonosni uticaj na njegovu karijeru. Ipak, da je G.50 dobro zamišljena letelica pokazuju i njegovi uspešni prototipovi, a pogotovu G.50V a sam tip je imao uticaj u stvaranju jednog od najboljeg lovca drugog svetskog rata G.55. Sam G.55, koga su nemci rado koristili, jer je bio bolji od najboljih verzija Me109 i Fw190, imao je u početku proizvodnje 60% delova od G.50. Nikad dovoljno brz, slabe vatrene moći, G.50 je bio veoma čvrst i pokretan avion, a G.50B za obuku pilota lovaca bez premca.

Нема коментара:

Постави коментар