субота, 02. новембар 2013.

Dewoitine D.520

Najbolji lovac koji je posedovalo Francusko ratno vazduhoplovstvo (Armée de l’Air) 1940.godine i jedini koji se ravnopravno mogao suprostaviti nemačkim lovcima Me-109 i Me-110 bio je Dewoitine D.520.


Emile Dewoitine(Emil Devoaten) je bio vlasnik poznate francuske privatne fabrike aviona Société
Aéronautique Française (SAF) – Avions Dewoitine, čiji su aparati tipa D.500, D.501, D.510 godinama bili okosnica Francuskog vazduhoplovstva, sve do sredine 30-tih. Francusko ratno vazduhoplovstvo je 1934.godine raspisalo konkurs za izbor novog, savremenog lovca. Devoaten se javlja na konkurs sa svojim modelom D.513 ali zbog ne postizanja svih zadatih letnih karakteristika, čelnici vazduhoplovstva se ne odlučuju za njega. Ovo nije pokolebalo Devoatena, koji nastavlja razvoj sopstvenim sredstvima i bez pomoći države. Kada se 1936.godine približio kraj proizvodnje poručenih aviona D.510 činilo se da će to biti i kraj za SAF. Međutim baš u tom periodu Devoaten pokušava sa novim projektom da konkuriše Ministarstvu vazduhoplovstva i zadovolji jedan od zahteva koje je ono propisalo za izbor novog lovca a to je bila zadata brzina od 520km/h, po kojoj projekat aviona D.520 dobija naziv. Vazduhoplovstvo se ipak odlučuje početkom 1937.godine za avion M.S.405 (Morane-Saulnier M.S.-405). Spletom srećnih okolnosti tj. nacionalizacijom francuske avio industrije (radi veće efikasnosti i produktivnosti) Devoatenov SAF se stapa u korporaciju SNCAM (Société Nationale de Constructions Aéronautiques du Midi) gde on postaje zamenik direktora i time dobija mogućnost da nastavi da radi na projektu aviona D.520. Konačno 3.aprila 1938.godine Ministarstvo vazduhoplovstva odobrava sredstva za izradu dva prototipa.


Prvi prototip oznake D.520-01 imao je motor Hispano Suiza HS 12Y-21, nedovoljne snage, fiksnu dvokraku drvenu elisu, hladnjake ispod krila koji su stvarali praveliki otpor, bio je nenaoružan i umesto repno točka imao je klizač-skiju. Tokom testova zbog nedovoljne snage motor je zamenjen jačim HS 12Y-29 (890 ks) kao i stara elisa novom trokrakom i ovaj prototip prvi let beleži 2. oktobra 1938.godine. Međutim ni on ne uspeva da postigne željenu brzinu, između ostalog, zbog položaja i nedovoljne efikasnosti hladnjaka motor se suviše pregrevao (postignuta maksimalna brzina od 470km/h). Ubrzo nakon nekoliko letova 28.novembra, pilot Macel Doret na sletanju ne izvlači stajni trapa i oštećuje avion.

Drugi prototip označen sa D.520-02 poleće 6. januara 1939.godine, pokretan motorom HS 12Y-29 ali sa redizajniranim hladnjakom, ovaj put smeštenim ispod trupa, zatvorenom kabinom, redizajniranim krilima kao i izduvnicima, trokrakom elisom promenljivog koraka i bio je naoružan sa topom 20mm (koji je pucao kroz osu elise) i dva mitraljeza 7,5mm u krilima. Letovima ovog prototipa prisustvuju i zvaničnici vazduhoplovstva gde im je probni pilot prikazao izuzetne performanse ovog aviona. Kasnije početkom februara beleži se da je avion u horizontalnom letu postigao brzionu od 520km/h a u poniranju 825km/h. Nakon serije testova ovaj prototip se vraća u fabriku na ugradnju jačeg motora HS 12Y-31 (1100 ks) sa kojim je zabeleženu maksimalna brzinu od 550km/h.


Treći prototip D.520-03 sa motorom HS 12Y-31 sa novim kompresorom (poljski - tipa Szydlowski-Planion) poleće 5. maja 1939.godine koji dobija nov oblik repa kao i repni točak umesto klizača a kasnije i standardnu konfiguraciju naoružanja – top 20mm i 4 mitraljeza 7,5mm.U međuvremenu prvi ugovor sa vazduhoplovstvom potpisan je 14. marta 1939.godine i podrazumevao je isporuku 200 aparata D.520. U junu iste godine planirana je narudžbina još 600 aviona a do kraja godine planirano je kompletiranje porudžbine od 1280 aviona. I Aeronavale (mornaričko vazduhoplovstvo) razmatralo porudžbinu od 120 aviona.

Prvi serijski proizvedeni avion poleteo je 31.oktobra 1939. sa motorom Hispano Suiza HS 12Y-45/49 (930 ks). Serijski avion najviše je “ličio” na treći prototip D.520-03 s tim što je imao malo veću dužinu trupa, novu elisu (postizanje veće brzine) i povećanu repnu površinu što je avionu davalo veću uzdužnu stabilnost. Izuzetne manevarske osobine ovog aviona, udobna i prostrana kabila, sa jednodelnim ovalnim poklopcem izuzetne preglednosti kao i skladna i lepa linije doprinose da ovaj avion dobije naziv "Mis Francuska". Do kraja godine serijski je proizvedeno i isporučeno 44 aviona ali je ustvari samo 19 bilo operativno. Naime serijski D.520 nije bio pošteđen “dečijih bolesti” od kojih pati svaki novi i tek proizvedeni avion. Tek je eksploatacija aviona u borbenim jedinicama pokazala njegove nedostatke (koje ima svaki novi avion) kao što je bilo ponovno pregrevanje motora na maksimalnoj snazi, nepouzdanost u radu kompresora, zastoji u dejstvu naoružanja i slično. Tako da su serijski proizvedeni avioni morali biti vraćeni u fabriku u Tuluzu na dodatna poboljšanja i prepravke (prevashodno sistema hlađenja, kako bi se izvukao maksimum iz motora) što je i bilo normalno ali ne i za zemlju kojoj je rat već uveliko “kucao na vrata”. Serijska proizvodnja u maju 1940.godine dostigla je broj od 100 aviona mesečno sa vrhuncem u junu kada stiže do brojke od 10 aviona dnevno.


Nakon kapitulacije proizvodnja se obustavlja a broj preostalih aviona tipa D.520 je sledeći:- u Francuskoj je bilo 153 aparata- u Severnoj Africi 175 aparata- 3 aviona su prebegla u Englesku.


KARAKTERISTIKE

Нема коментара:

Постави коментар