уторак, 05. новембар 2013.

Heinkel He 162

Hajnkel He 162 Folksjeger (nem. Volksjäger - narodni lovac) je bio nemački jednomotorni mlazni lovac uveden u naoružanje Luftvafe pred kraj Drugog svetskog rata. Zvanični naziv za He 162 bio je Folksjeger, ali je poznat i pod nazivom Salamander (tajni naziv projekta) i kao Spac (nem. Spatz - vrabac; ime koje mu je dao sam Hajnkel). Avion je najvećim delom bio napravljen od drveta zato što je metal bio korišćen za proizvodnju borbenih aviona kao što su Me 262 i Ar 234.

Kada je američka 8. vazduhoplovna armija obnovila kampanju strateškog bombardovanja Nemačke, početkom 1944. godine, američki bombarderi dejstovali su pod snažnom lovačkom zaštitom. Nemački
lovci, koji su do tada slobodno napadali američke bombardere, više vremena su provodili u borbi sa lovačkom pratnjom, nego napadajući američke bombardere. Nemački lovački avioni, koji su bili posebno prilagođeni za napad na teško naoružanje američke bombardere, bili su opterećeni velikom količinom naoružanja i oklopne zaštite, zbog čega nisu imali dovoljne manevarske sposobnosti da se suprotstave američkim Mustanzima.

Američka brojčana nadmoć odnela je prevagu i nemačka lovačka odbrana (Jagdwaffe) je bila razbijena do kraja aprila 1944. godine. Nemačka Luftvafe je do te mere bila oslabljena da više nije mogla efikasno da se suprotstavi savezničkoj avijaciji koja je slobodno napadala nemačke aerodrome i linije za snabdevanje. Snabdevanje gorivom i rezervnim delovima je postalo izuzetno otežano zbog čega je bilo skoro nemoguće održati potreban nivo borbene gotovosti.

Ovakva situacija je zahtevala hitno rešenje. Po tom pitanju u Luftvafe su se izdvojile dve struje.
Prva struja, koju je predvodio general lovačke avijacije (General der Jäger) Adolf Galand, smatrala je da nedostatak aviona mora da bude nadoknađen superiornom tehnologijom i zahtevala je da celokupni proizvodni kapaciteti nemačke avio-industrije budu usmereni na prozvodnju mlaznog lovca Meseršmit Me 262, pa makar to značilo smanjenje proizvodnje drugih tipova aviona.
Nasuprot ovom mišljenju, druga struja u Luftvafe isticala je da povećana proizvodnja nepouzdanih Me 262 neće rešiti problem logistike i da bi usled nedostatka goriva i rezervnih delova novi avioni samo beskorisno stajali na aerodromima. Ova struja smatrala je da se mora pristupiti izradi projekta lakog lovca koji će biti toliko jeftin da bi, u slučaju kvara ili oštećenja bilo jeftinije rashodovati ga, nego servisirati.
Galand i njegovi istomišljenici bili su protiv ideje o projektovanju lakog lovca, ali su rajhsmaršal Herman Gering i ministar naoružanja Albert Šper bili oduševljeni ovom idejom. Nimalo neočekivano, Geringovo i Šperovo mišljenje je odnelo prevagu i raspisan je konkurs za izradu lakog jednomotornog lovačkog aviona koji bi bio jeftin za izradu i koji bi brzo mogao da uđe u masovnu proizvodnju. Konkurs je objavljen pod imenom Volksjäger (Narodni lovac).

Konkursom je bila predviđena izrada projekta lovačkog aviona jednoseda kojeg je trebalo da pogoni jedan motor BMV 003. Mlaznjak je trebalo da bude izrađen od jednostavnih delova napravljenih od drveta i od drugih dostupnih materijala, a proces proizvodnje je trebalo da bude pojednostavljen kako bi u njegovoj proizvodnji mogla da učestvuje nestručna radna snaga. Specifikacijom je bilo predviđeno da lovac ne sme biti teži od dve tone, iako je većina lovaca tog vremena bila teška skoro četiri tone. Maksimalna brzina je trebalo da iznosi 750 km/h na nivou mora, trajanje operativnog leta od najmanje pola sata i poletna staza ne duža od 500 m. Naoružanje je trebalo da čine dva topa MG 151 kalibra 20 mm, sa po 100 granata ili dva topa MK 108 kalibra 30 mm sa po 50 granata. Međutim, najvažniji zahtev koji je bio predviđen specifikacijom bila je jednostavnost upravljanja. Folksjeger je morao da bude jednostavan za letenje kako bi njime mogli da upravljaju i piloti jedrilica kao i piloti na obuci.

Konkurs je objavljen 10. septembra 1944. godine. Osnovni projekat je morao da bude predat u roku od 10 dana, a serijska proizvodnja je morala da počne 1. januara 1945. god.

Pošto bi pobednik na konkursu dobio veliku narudžbinu, skoro svaki od nemačkih proizvođača aviona bio je zainteresovan da u njemu učestvuje. Međutim, Hajnkel je godinu dana ranije već započeo radove na čitavom nizu „papirnih projekata“ lakog jednomotornog lovca pod oznakom P.1073, pod rukovodstvom profesora Benca i izradio je više modela koji su već bili testirani u vazdušnom tunelu. Iako su neki od predloženih konkurentskih projekata bili tehnički superiorniji, Hajnkelov rani start unapred je odlučio ishod konkursa. Rezultati konkursa objavljeni su u oktobru 1944. samo tri nedelje nakon raspisivanja, a pobednik je, prema očekivanjima bio Hajnkel. U cilju obmanjivanja savezničke obaveštajne mreže, RLM je odlučila da iskoristi staru oznaku 8-162 (koja je prvobitno bila predviđena za brzi Meseršmitov bombarder) umesto druge predložene oznake He 500.

Novi Hajnkel dizajn ličio je na mali sportski avion glatkih linija sa aerodinamički oblikovanim trupom, sa jednim motorom BMV 003 postavljenim u gondoli sa gornje strane trupa i sa dvostrukim repnim površinama. Novi avion imao je visoko postavljeno krilo sa plitkim dihedralima, sedište za katapultiranje za pilota i stajni trap na uvlačenje tipa tricikl. Prvi prototip je poleteo u neverovatno kratkom roku: dizajn je izabran 25. septembra, a prvi avion je poleteo 6. decembra, samo 90 dana kasnije. Uspeh je postignut uprkos činjenici da je fabrika u Vupertalu, koja je proizvodila lepak za šperploču, Tego-film bombardovana od strane britanskog RAF.

Prvi let He 162 V1, sa kapetanom Gotardom Peterom za komandama, bio je relativno uspešan, ali je pri brzini od 840 km/h, lepak koji je držao poklopac na otvoru nosnog točka popustio, zbog čega je pilot bio prinuđen da prizemlji avion. Tokom probnog leta uočeni su i drugi nedostaci kao što su horizontalna nestabilnost i problem sa bočnim otklonom što je bilo posledica rešenja primenjenog pri konstrukciji vertikalnog kormila pravca. Ni jedan od navedenih nedostataka nije ozbiljno shvaćen. Tokom drugog probnog leta održanog pred visokim nacističkim zvaničnicima, 10. decembra 1944., prototip kojim je upravljao kapetan Peter ostao je bez krila kada je popustio lepak i srušio se, a pilot je poginuo.

Istraga povodom udesa utvrdila je da konstrukcija krila morala biti ojačana i prilagođena velikim brzinama, kao i da je lepak koji je korišćen za lepljenje drveta u najvećem broju slučajeva bio lošeg kvaliteta, ali je raspored bio toliko tesan da je testiranje bilo nastavljeno bez nekih izmena u projektu. Prilikom testiranja drugog prototipa 22. decembra 1944. maksimalna brzina leta bila je ograničena na 500 km/h. Ovog puta do izražaja su došli ozbiljni problemi sa stabilnošću aviona koji su se mogli otkloniti smanjenjem dehidrala. Međutim, avion je trebalo da uće u masovnu proizvodnju u roku od nekoliko nedelja zbog čega nije bilo vremena za nove izmene u dizajnu. Umesto toga u dizajn je unet čitav niz manjih izmena kao što je dodatak olovnog balasta u nos aviona kako bi se centar ravnoteže pomerio bliže prednjem delu aviona i neznatno su povećane repne površine.

Dva prototipa sa ojačanim krilima poletela su 16. januara 1945. Ove verzije su takođe imale mala zakrivljenja na krajevima krila kako bi se poboljšala njegova stabilnost. Oba prototipa u lovačko-bombarderskoj varijanti He 162 A-1 bila su naoružana topovima MK 108, ali je povratni trzaj ovih topova bio previše jak za laki trup aviona zbog čega su planovi za proizvodnju okrenuti ka lovačkoj verziji A-2 naoružanoj sa dva topa MG 151/20, dok je ojačanje trupa počelo tek sa verzijom A-3.
Razne izmene dovele su do povećanja ukupne težine aviona koja je prešla prvobitno ograničenje od 2 tone, ali je čak i sa težinom od 2.800 kg He 162 još uvek bio najbrži mlazni avion u vazduhu postigavši maksimalnu brzinu od 890 km/h na nivou mora i 905 km/h na visini od 6.000 m.


Opšte karaktristike
Namena
Lovački avion
Posada
1 član
Zemlja porekla
Nacistička Nemačka
Proizvođač
Heinkel
Prvi let
6. decembar 1944.
Početak proizvodnje
1945.
Dimenzije
Dužina
9,05 m
Razmah krila
7,2 m
Visina
2,6 m
Površina krila
14,5 m²
Masa
Prazan
1660 kg
Normalna poletna
2800 kg
Maks. težina pri uzletanju
7130 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor
1 x BMV 003E-1 ili E2
Potisak TMM
7.85 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt
905 km/h
Taktički radijus kretanja
975 km
Plafon leta
12000 m
Brzina penjanja
1405 m/min

Нема коментара:

Постави коментар