Sukhoi PAK FA

Suhoj PAK FA, pod radnom oznakom T-50, je program ruskog lovca pete generacije. Njegova osnovna namena je lovca–presretača. Smanjene je uočljivosti, što treba da mu omogući neprimećenost od protivničkih radara i drugih senzora, u toku operacija u vazdušnom prostoru.

Mogućnost letenja nadzvučnom brzinom, u režimu rada motora bez dopunskog sagorevanja, odnosno superkrstarenje, mu stvara veliku prednost u borbi za prevlast u vazdušnom prostoru. Biće u stanju da se suprostavi američkim lovcima pete generacije, F-22 raptor i F-35. Program Suhoj PAK FA se odvija u okviru međunarodne saradnje Rusije, Indije i Brazila. U razvoju, kao i u budućoj proizvodnji, učestvuje više kompanija, pod okriljem Ujedinjene avio-proizvodne korporacije, na čelu sa kompanijom Suhoj. Kada Suhoj PAK FA bude uveden u operativnu upotrebu posle 2015. godine, zameniće u ruskom vazduhoplovstvu postojeće lovce MiG-29 i Su-27.

Prvi let Suhoja PAK FA, u trajanju od 45 minuta uspešno je izvršen 29. januara 2010. godine. Trenutno su na ispitivanju 4 letna prototipa od ukupno 6 proizvedenih aparata PAK FA. Letni prototipovi su avioni sa brojevima 51, 52 , 53 , 54 i 55 http://bmpd.livejournal.com/647031.html ,dok se T-50-0 i T-50KNS koriste za ispitivanja na zemlji i nisu avioni namenjeni za letna ispitivanja, pa nemaju ugrađene motore i drugu opremu.

Istorijat

U vreme velike zategnutosti, u odnosima, između supersila i dva suprotstavljena vojna saveza, 1980. godine, Sjedinjene Američke Države pokreću svoj program lovačkog aviona pete generacije F-22 raptor a Sovjetski Savez sličan, svoj. To je bila dobro uhodana uporna trka u vojnom prestižu, posebno u udarnom segmentu lovačke avijacije.

Vazduhoplovstvo Sovjetskog Saveza 1980. formuliše taktičko–tehničke zahteve za svoj novi avion, koji je u dogledno vreme trebao da zameni lovce MiG-29 i Su-27, a da bude sposoban da se uspešno suprostavi američkom lovcu F-22 raptor. Na osnovu ovih zahteva KB Mikojan je koncipirao predlog MiG 1.44, a Suhoj S-47. Sa raspadom Sovjetskog Saveza, a posledično i sa privrednim padom su prestali postojati neophodni uslovi za nastavak rada na ovom programu. Ruska Federacija je program zamrzla, zbog nemogućnosti finansiranja.

Ostvareni rezultati kroz programe Mikojana MiG 1.44 i Suhoja S-47 su sjedinjeni 2002. godine i nastavljen je rad na jedinstvenom projektu, pod odgovornošću firme Suhoj. Potpredsednik vlade Rusije, Sergej Ivanov je u svome intervjuu dao osnovne informacije o programu ruskog novog lovca. O programu PAK FA su svetsku i domaću javnost povremeno obaveštavali i ostali ruski zvaničnici. Konačno je njegov prvi prototip, od ukupno proizvedena tri, uspešno leteo 29. januara 2010. godine, za razliku od američkog Raptora, koji je poleteo još 29. septembar 1990.

Razvoj

Rusko ratno vazduhoplovstvo i vazduhoplovna industrija su u situaciji da moraju pratiti i nadoknaditi zaostajanje u nekim segmentima razvoja vazduhoplovne tehnologije, u odnosu na tehnički razvijene i ekonomski jake zemlje. Nedopustivo je da Rusija nema avion pete generacije, a da je konkurenski već preko 15 godina u operativnoj upotrebi, a u najboljem slučaju PAK FA će tek 2015. Rusija je, u želji da ubrza realizaciju programa, donela oluku da se iskoriste rezultati oba predprojekta, u daljoj realizaciji programa: Suhoj S-37 i MiG 1.44. Dalje odvijanje programa je postalo državni strategijski prioritet. Nakon razmatranja 2002. godine, Suhoj je određen kao vodeća kompanija u ovom programu.

Uključeni su svi značajniji kadrovski, laboratorijski i proizvodni resursi na realizaciji razvoja aviona, njegovog pogona, opreme i naoružanja. Saturn je zadužen za razvoj i proizvodnju motora. Finalno sklapanje, integraciju sklopova i sistema i ispitivanje je određeno u kapacitetima na lokaciji grada Komsomolsk na Amuru. Kooperanti za izradu delova i podsklopova su kapaciteti Suhoja. Svi ovi kapaciteti su zajedno organizovani i integrisani oko programa PAK FA, u okviru organizacije Ujedinjena avio-proizvodna korporacija. Najveći problem, sa kojim se suočava vazduhoplovna industrija, su nedostatak stručnih kadrova, koje treba uključiti u ovaj program. Raspadom SSSR-a i usled višegodišnje ekonomske krize nije sačuvan na okupu stručni kadar. Dug je proces za stvaranje novih stručnjaka. Ovo dodatno usporava proces odvijanja programa. Početak prototipskog razvoja je označio glavnokomandujući ruskog vojnog vazduhoplovstva general-pukovnik Aleksandar Zelin 8. septembra 2007. godine. Odlučeno je da se razviju i realizuju tri prototipa aviona PAK FA.

Prvi let

Više puta su visoki ruski zvaničnici najavljivali prvi let prototipa aviona PAK FA. To se nije desilo, verovatno zbog iskrslih tehničkih problema, što je sasvim normalna pojava u prototipskom razvoju. Prvi let prvog prototipa aviona PAK FA je konačno realizovan, u trajanju od 45 minuta, iznad fabričkog aerodroma, u gradu Komsomoljsk na Amuru, na Dalekom istoku, tek 29. januara 2010. godine. Prema raspoloživim informacijama let je uspešno realizovan, sa povoljnom prvom ocenom probnog pilota Sergej Bogdana. U narednom periodu se očekuju letovi u funkciji daljih ispitivanja, kao i poletanje ostala dva prototipa. Drugi letni prototip sa brojem 52 je poleteo u martu mesecu 2011.godine,dok je treći letni prototip sa brojem 53 poleteo u novembru iste godine. Prvi let četvrtog letnog prototipa je zabeležen 12. decembra 2012. godine.

Naoružanje

Od vatrenog naoružanja je ugrađen top kalibra 30 mm, sa ukupno 300-450 granata

Na spoljnih 10 veznih tačaka može da nosi do 7 500 kg mase ubojnih sredstava, opreme u kontejnerima i rezervoara sa gorivom. Od toga su 6 linija za rakete vazduh–vazduh R-74M i R-77M.

Na osnovu objavljenih slika prototipa PAK-FA, može se pretpostaviti da su rakete vazduh-vazduh ugrađene u dva identična unutrašnja spremnika, postavljena jedan iza drugog između motorskih gondola, u dužini od oko 5 i širini od 1,2-1,3 metra svaki, ivice zakrilca su podešenog oblika da se smanjio odraz za radar. Veličine ovih odeljaka takođe sugerišu da u njih mogu biti postavljene do osam modernizovanih raketa RVV-AE sa sklapajućim repnim površinama, poznatim kao „proizvod 180“.

Karakteristike

·         Posada: jedan pilot (dva u indijskoj varijanti)

·         Dužina: 22 m

·         Raspon krila: 14,2 m

·         Visina: 6,05 m

·         Površina krila: 78,8 m²

·         Masa praznog, opremljenog: 18 500 kg

·         Masa pri standardnom poletanju: 26 000 kg

·         Maksimalna poletna masa: 37 000 kg

·         Motor: 2 × Saturna-Julka-AL-41F dvoprotočan, sa 152 kN potiska svaki

·         Maksimalna brzina: 2 600 km/h (M=2,45)

·         Brzina krstarenja: ekvivalenta M=1,3

·         Dolet: 5 000 km

·         Maksimalna visina leta (plafon): 20 km

·         Dužina staze poletanja: 350 m

·         Autonomija leta (trajanje leta): 198 minuta

·         Specifično opterećenje krila

·         Pri poletanju sa maksimalnom masom: 470 kg/m²

·         Pri poletanju sa standardnom masom: 330 kg/m²

·         Odnos potiska i mase aviona

·         Pri maksimalnoj masi: 1,08

·         Pri masi sa 50% goriva: 1,4

·         Maksimalno opterećenje: +10; - ? „g“

·         Efektivna površina radarskog odraza: 0,05 m²