Rafal je francuski višenamenski dvomotorni
borbeni avion četvrte generacije. Razvio ga je i proizvodi Marsel Daso, zajedno
sa svojim tradicionalnim kooperantima. Koncepcijski, ovaj avion se zasniva na
aerodinamičkoj šemi delta krila, blisko spregnutog sa kanarom.
Rafal treba da bude oslonac francuskog nacionalnog
vazduhoplovstva i ratne mornarice, kao i inostranih tradicionalnih korisnika
borbenih aviona Marsel Daso, za dejstva sa kopna i mora, u periodu do 2040.
godine. Namenjen je da ravnopravno izvršava zadatke protivvazduhoplovne
odbrane, premoći u vazdušnom prostoru i dejstva vazduh-zemlja i
vazduh-more.
U periodu najveće integracije svih evropskih resursa, pa i
vazduhoplovnih tehnologija, francuska vazduhoplovna industrija je u duhu svoje
tradicije, sačuvala autonomnost nad razvojem i proizvodnjom aviona Rafal i
pored najvećeg kooperacijskog programa svih vremena Jurofajter tajfuna. Za
razliku od švedskog Gripena, Rafal je potpuno nacionalni program. Francuska
odluka o programu Rafala je bila zasnovana na interesu da samostalno integrišu
svoje nove tehnologije u napredni avion, koji će im u narednom periodu zameniti
postojeće Miraž F-1, Super etandar, Miraž 2000, F-8 krusejder i Jaguar (avion).
Program je počeo sa integracijom novih tehnologija u eksperimentalni avion,
tzv. demonstrator novih tehnologija (ACX). Iz njega je proizašao prototipski
razvoj i serijska proizvodnja aviona Rafal, u više varijanti.
Rafal je uveden u operativnu upotrebu u Francuskoj, a
uvođenje u operativnu upotrebu ozbiljno razmatraju i Brazil, Indija, Grčka,
Švajcarska, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar.
Rafal je 28. marta i 1. aprila 2007. godine, imao vatreno
krštenje u borbenoj primeni, u okviru NATO operacija u Avganistanu.
Prototipski razvoj varijanti Rafala
Na osnovu rezultata ispitivanja i iskustva stečenog na
demonstratoru novih tehnologija (ACX), razvijena su četiri prototipa, u
funkciji definisanja standarda varijanti serijskog Rafala. Odluka o razvoju
prototipova je doneta 26. januara 1988. godine. Standard svake varijante
Rafala, imao je svoj prototipski razvoj:
Prototip za vazduhoplovstvo, Rafal C 01 је уговорен 21.
априла 1988, а полетео је 19. маја 1991. године.
Prototipovi za mornaricu, Rafal M 01 i M 02 su podešeni da
koriste palubu broda, nosača aviona, za poletno–sletnu stazu. Ovi prototipovi
su ugovoreni 6. decembra 1988, a poleteli su 12. decembra 1991. i 8. novembra
1993. godine.
Prototip dvoseda namenjen za vazduhoplovstvo, Rafal B 01, je
poleteo 30. aprila 1993. godine. Prototip, B 02, je otkazan u jesen 1991.
godine, a prototip MB za ratnu mornaricu je otkazan 22. septembra 2004. godine,
zbog racionalizacije raspoloživog budžeta. Kasnije je usvojen serijski standard
za mornarički dvosed pod oznakom N, na osnovu prototipova M 01 i B 01.
Integracija opreme i naoružanja na serijskim avionima Rafal
se odvijala sukcesivno, po fazama pod oznakom F i brojem u indeksu. Tako, da se
oznake odnose na nivo razvoja ugrađene opreme i naoružanja:
F1 je standard, opremljen oružjem samo za dejstvo
vazduh-vazduh i sa osnovnim paketom za elektronsku borbu.
F2 je standard, opremljen oružjem za dejstvo vazduh–zemlja,
uključujući i Apač, sa senzorima za detekciju radarskih i toplotnih zračenja,
integrisan je napadno–navigacijski sistem sa Linkom 16 i povećan mu je izbor
spoljnih rezervoara goriva, za podvešavanje.
F3 je standard, sa implementacijom svih predviđenih režima
rada РБЕ2 radara, integracijom nuklearnog oružja i protiv–brodske rakete
Eksocet. Integrisana je kaciga sa prikazivačem u viziru, kao i rezervoari
goriva, aerodinamički profilisani i prilepljeni na gornje bokove trupa.
F4 je još uvek u procesu razmatranja i definisanja.
Svi avioni se retroaktivno ažuriraju na poslednje postignuto
stanje integracije opreme i naoružanja.
Troškovi i budžet
Proračun troškova programa Rafal u 2005. godini, za ukupan
razvoj i proizvodnju 294 aviona, iznosio je 33,3 milijarde evra. Ovaj iznos je
revidiran 2008. godine na 39,6 milijardi evra. Prosečna cena aviona (računajući
sve verzije) je procenjena na po 138,5 miliona evra, bez troškova operativne
upotrebe aviona. Pošto je broj naručenih aviona smanjen na 286 primeraka, cena
po primerku je porasla na 140 miliona evra. Jedinična cena, navedena u donjoj
zbirnoj tabeli, je definisana za daleko veći broj primeraka aviona u serijskoj
proizvodnji u odnosu na samo francusku porudžbinu, te je verovatno i iz tih
razloga i niža.
Francusko ministarstvo odbrane je u funkciji raspodele
budžeta i usklađenja broja naručenih aviona, umanjilo planirani ukupni nalet
aviona Rafal sa 35.000 na 10.000 sati, a za mornaričku varijantu na 7.000 sati
leta do kraja 2012. godine.
Karakteristike Rafala
Vrsta
|
Brojčane vrednosti
|
Dužina
|
15,3 m
|
Raspon krila
|
10,9 m
|
Površina
|
46 m²
|
Vitkost krila
|
2,55
|
Specifično opterećenje krila
|
Minimalno :198
kg/m²
Nominalno :322
kg/m²
Maksimalno:536 kg/m²
|
Visina
|
5,34 m
|
Masa praznog
|
9.060 kg
|
Nominalna masa
|
14.710 kg
|
Maksimalna masa
|
24.500 kg
|
Količina goriva
|
unutrašnje 4.700 kg;
spoljno 7.500 kg
(može da nosi 5
spoljnih rezervoara goriva)
|
Granično opterećenje
strukture »g«
|
- 3,2 g m/s2 i + 9 g m/s2
|
Granična brzina
valjanja
|
270 °/s
|
Granična brzina leta
|
2.125 km/h, ekvival.
je M = 1,97
(na H = 10.975 m, pri
– 50°C )
|
Maksimalna brzinahorizontalnog leta
|
1.915 km/h ekvival. je M = 1,78
(na H = 10.975m pri -
50 °C )
1.397 km/h ekvival. je M = 1,13
(na H=0 m i 20 °C )
|
Minimalna brzina horizontalnog leta
|
148 km/h
|
Plafon leta
|
16 800 m
|
Maksimalna brzina
penjanja
|
310 m/s
|
Dužina staze za
sletanje
|
450 m
|
Radijus
|
1.850 km
|
Autonomija leta
|
3 sata patroliranja
|
Posada
|
1 Pilot (Rafal C i M),
2 pilota (Rafal B)
|
Maksimalna spoljna
nosivost
|
9.500 kg na 14
spoljnih nosača
|
Pogon
|
Dva Snekma M88-2 dvoprotočna turbomlazna motora
|
Potisak
|
S dopunskim
sagorevanjem (SDS) 2 × 75,62 kN
Bez dopunskog
sagorevanja (BDS) 2 × 50,02 kN
|
Odnos potisak/masa
(srednja vrednost)
|
1,13
|
Davači
|
Radar RBE2
Noćno otkrivanje FLIR
(spoljni kontejner)
Elektronsko izviđanje
LRMTS (spoljni kontejner)
Elektronska zaštita
RWR (spoljni kontejner)
|
Stalno naoružanje
|
Top 1 x 30 m, Giat
DEFA 30M 791B, BK 125 granata
Rakete za blisku borbu
2 h R550 Маџик II
|
Cena
|
Rafal C (čist):53,4
miliona €
Rafal B (čist):56,6
miliona €
Rafal M (Mornarički,
čist):60,8 miliona €
|
Naoružanje
Rafal je naoružan prema NATO standardu, u okviru čega su
sadržana sredstva:
Top GIAT 30 je fiksno ugrađen u strukturu aviona, u predelu
desnog usisnika (preko svoga nosača) i zajedno s bojevim kompletom (BK) od 125
granata predstavlja stalno naoružanje aviona Rafal. Početna brzina granate je 1
025 m/sec, a kadenca mu je 2 500 granata u minuti.
Ostalo oružje se podvešava spolja na avion, do 9 500 kg
ukupne nosivosti mase, na 14 veznih tačaka (prikazano u narednoj tabeli), u
mogućoj kombinaciji s 5 rezervoara goriva (kod varijante „M“ je isključena
mogućnost za centralni).
Rakete vazduh–vazduh
Mika ili
R550 Madžik II a i biće
MBDA Meteor
Sajdvinder
AMRAAM
ASRAAM
Rakete vazduh–tlo (zemlja, more)
Apač (oružje)[53] ili
fr. Storm Shadow ili
AASM ili
GBU-12 ili
AM 39 Eksocet ili
Raketa s nuklearnom glavom
Нема коментара:
Постави коментар