Messerschmitt Bf 109

Meseršmit Bf 109 (nem. Messerschmit Bf 109) je nemački lovački avion konstruisan od strane Vilija Meseršmita početkom tridesetih godina 20. veka.

Bio je to prvi moderni lovački avion tog doba sa potpuno metalnom monokok strukturom, zatvorenom
kabinom i uvlačećim stajnim organima. Mesešrmit Bf 109 je bio glavni lovac u naoružanju Luftvafe na početku Drugog svetskog rata. Najuspešniji pilot lovac u istoriji vazduhoplovstva, nemac Erih Hartman, koji je tokom Drugog svetskog rata leteo isključivo na ovom tipu aviona, postigao je 352 priznate vazdušne pobede. Oznaka Bf potiče od incijala firme Bajeriše Flugcojgverke (nem. Bayerische Flugzeugwerke - bavarska avionska industrija), koju je Vili Meseršmit otkupio 1932. godine, nakon bankrota firme.

Postojale su razne varijante: A, B, C, D, E, F, G, K. Razlike su mahom bile u motoru (performansama) i naoružanju, izgled je ostao manje-više isti. Proizvedeno je ukupno oko 35000 primeraka aviona Bf 109.

Meseršmit Bf 109 B

Prva proizvodna verzija je bila serija Bf 109B sa Junkersovim motorom Jumo 210. Prvi lovci Bf 109 B-1 izgrađeni su u februaru 1937. i odmah su poslati u Španiju na operativnu proveru protiv lovaca Polikarpov I-15 i Polikarpov I-16, kojima je bila naoružana republikanska armija. Meseršmit je uskoro pokazao svoju nadmoć nad oba tipa sovjetskih aviona. Bf 109 B-1 je uskoro zamenjen sa B-2 varijantom, koja je imala metalnu elisu sa promenljivim korakom. Ove varijante su imale od naoružanja, 2 ili 3 mitraljeza kalibra 7,92 mm, dok je brzina bila oko 460 km/h.

Meseršmit Bf 109 E

Model E je imao motor od 820 kW (1100 ks). Naoružanje dva topa MG FF od 20 mm i 2 mitraljeza 7,92 mm. Bio je solidnih letnih karakteristika (izuzetnih za 1940 godinu).

Meseršmit Bf 109 F

Model F je bio najuspeliji kao avion, ali je imao relativno slabo naoružanje od 1 topa 15 mm (kasnije 20 mm) i 2 mitraljeza 7,92 mm.

Meseršmit Bf 109 G

Model G se najviše proizvodio i imao je motor od 1100 kW (1475 ks). Bolje naoružan obično sa 1 topom 20 mm i 2 teška mitraljeza 13,1 mm, ali nešto slabijih manevarskih sposobnosti zbog povećanja težine u odnosu na model 109F.

Meseršmit Bf 109 K

Model K je imao motor od 1490 kW (2000 ks) i top od 30 mm. Najbolje je penjao (1470 m/min) od svih lovačkih aviona Drugog svetskog rata i imao je brzinu od preko 720 km/h, ali je bio pretežak za svoja krila i loše je manevrisao.

KARAKTERISTIKE

Dobre karakteristike:

Najbolje se penjao od svih aviona lovaca na početku Drugog svetskog rata

Imao je solidne manevarske sposobnosti

Izuzetno ubrzanje

Relativno brz avion

Izuzetne stal karakteristike

Dobro je ubrzavao pri obrušavanju

Solidno naoružanje

Solidne rol karakteristike (valjanje preko krila)

Loše karakteristike:

Skučena kabina i slaba preglednost

Mali radijus dejstva, malo goriva i vremena za dužu vazdušnu borbu

Pri velikim brzinama (preko 450 km/h) veliki gubitak manevarskih sposobnosti (kompresija)

Mala količina topovske municije

Uzak i osetljiv stajni trap

Loše (katastrofalne) karakteristike pri sletanju

Naoružanje

Mitraljezi - 2x 13 mm MG 131, Top 1 x 20 mm MG 151/20 ili 1 x 30 mm MK 108

Bombe - 1 x 250 kg, 4 x 50 kg

Rakete - 2 x WGr 21

Ostalo - 300 l dopunski rezervoar

Tokom rata vršena su mnoge promene na ovom avionu, ali nisu donosile samo dobre osobine. Promene su se prvenstveno odnosile na povećanje i poboljšanje naoružanja i ugrađivanje sve jačih motora, ali to je povećavalo težinu aviona. Problem je što površina krila nije povećavana nego čak u nekim slučajevima malo i smanjena. Povećavao se odnos kg/m² krila. To je dovodilo do lošijih manevarskih sposobnosti. Povećavao se prečnik kruga okretanja i u borbi gde se avioni okreću u krug jedan za drugim gubilo se na manevru.

Još gore od svega, dolazilo je do kompresije elevatora pri obrušavanju. Prilikom oštrog poniranja teže verzije (pogotovu verzija K) su brzo dobijale na brzini, ali je to dovodilo do toga da zbog velikog opstrujavanja vazduha oko krila elevatori skoro skroz blokiraju. Ukoliko nema dovoljno visine tako blokirani elevatori ne omogućavaju da se avion brzo izvuče iz obrušavanja i razbije se o zemlju. Dešavalo se da ponekada i krila puknu zbog jakih G-sila. U svakom slučaju piloti su trebali da imaju sve jače ruke, nije bilo hidrauličnih ili električnih sistema komandi na Meseršmitu Bf 109.

Najpoznatiji nemački pilot, lovački as Erih Hartman (352 vazdušne pobede, sve na Meseršmitu Bf 109) leteo je samo na njemu i kada su mu nudili da pređe na mlazni avion Meseršmit 262 nije hteo ni da čuje. Smatrao ga je najboljim nemačkim lovačkim avionom i preživeo je sve vazdušne borbe do kraja rata leteći na njemu. Poznati nemački pilot as Gerhard Barkhorn (301 vazdušna pobeda, sve na Meseršmitu Bf 109) kaže da je bio fenomenalan avion i da je penjao kao đavo! Barkhorn je takođe dočekao kraj Drugog svetskog rata. Treći najuspešniji nemački pilot lovac bio je Ginter Ral (275 vazdušne pobede) koji je leteo na više tipova aviona. Omiljeni mu je bio Meseršmit Bf 109. Posle rata je pričao o njemu kao o izuzetnoj mašini. Svi su oni tokom rata leteli na raznim modelima tog aviona, ali su se svi slagali da je po opštim karakteristikama najbolja bila verzija F. Verzija F se pojavila na nebu početkom 1942. godine.

Nemački piloti su često znali da koriste sposobnost Bf 109 da veoma oštro penje u manevarskim lovačkim borbama. Nijedan saveznički lovački avion nije mogao da ga prati u oštrom penjanju. Taktika je bila sledeća:

Ukoliko se desi da nekom nemačkom pilotu Bf 109 neprijateljski pilot uđe u rep i počne da mu se približava, pilot bi svom Bf 109 dao pun gas i uključio sve sisteme za povećanje snage, a zatim bi pošao u oštro penjanje. Ako bi neprijateljski lovac nastavio da ga prati on bi sa svojim Bf 109 prešao u spiralno oštro penjanje. Morao bi samo da vodi računa da širina kruga spirale ne dovodi do toga da se nađe pred mitraljezima neprijateljskog lovca koji mu je za petama. Ukoliko bi neprijateljski lovac i dalje nastavio da prati, našao bi se u opasnosti. Obično bi saveznički pilot tada pokušali da oštrije skrenu i dođu u situaciju da nanišane nemački lovac. U tom slučaju brzo bi svoj avion, koji je već polako počeo da gubi brzinu, stolirali i on bi počeo da pada nekontrolisano. Sve što treba pilot Bf 109 da uradi je da se okrena ka bespomoćnom avionu i uništi ga. Ukoliko nije pokušao da oštrije skrene vremenom opet gubi brzinu koja pada ispod minimalne na kojoj taj saveznički avion leti i pada u nekontrolisani stol. Sledila bi ista situacija kao u prvom slučaju!