Heinkel He 111

Hajnkel 111 je bio Luftvafeov avion. Bio je srednji bombarder, a kasnije i torpedni bombarder.

Hajnkel 111 je projektovan na osnovu specifikacije Lufthanse kao dvomotorni putnički avion 1934. godine.
Projektanti su bili braća Zigfrid i Valter Ginter. Pošto je u to vreme Nemačkoj bilo ograničeno projektovanje i proizvodnja vojnih aviona, ovi putnički avioni su već u projektu imali ukomponovane elemente namenjene vojnim potrebama. Napravljena su tri prototipa od kojih je jedan bio putnički avion a druga dva su bili vojna varijanta. Putnička varijanta je imala klasičnu pilotsku kabinu dok je vojna varijanta imala zastakljen nos u koji su pored pilota bili smešteni bomber nišanđija i navigator. Zbog zastakljenog nosa posada je avion Henkel 111 popularno zvala „staklena bašta“. Ovako velika zastakljena kabina omogućavala je lep pregled posadi ali je u slučaju napada lovaca pružala slabu zaštitu, što je tokom rata izazvalo velike gubitke. Putnička verzija ovog aviona se pokazala u toku eksploatacije kao nerentabilna tako da je Lufthansa odustala od veće nabavke ovih aviona.

Prvo korišćenje Hajnkel 111 je doživeo u španskom građanskom ratu gde je ovaj avion zahvaljujući velikoj brzini i nosivosti bombi bio dosta uspešan. Uočeni nedostaci su otklanjani tako da je početak Drugog svetskog rata avion operativno i proizvodno dočekao spreman. Ovaj avion je bio na svim ratištima i pokazao se prilično dobar, ipak ne tako kao Ju 88. Dobio je nadimak “staklena bašta” od pilota koji su ga smatrali prilično prijatnim za letenje. Proizvodili su ga sve do proleća 1944. (ukupno preko 7.000 aviona) u mnogim varijantama. Varijante su se međusobno razlikovale kako po motorima tako i po opremi defanzivnog naoružanja jer već u francuskoj i britanskoj kampanji uočeno je da mitraljezi malog kalibra nisu dovoljna zaštita od lovaca pa je avion naoružan sa tri mitraljeza od 13 mm, a posada zaštićena lakim oklopom.

Pored Nacističke Nemačke ovaj avion su još koristile i Kina, Mađarska, Rumunija, Španija i Turska. 

Razlike su bile u naoružanju i načinu primene (bio je tegljač jedrilica, bombarder, mornarički bombarder i lovac na podmornice). Posadu je sačinjavalo četiri ili pet ljudi koji nisu bili dobro zaštićeni u tom avionu.

Ovaj avion je bio lak za letenje, sposoban da ponese veliki teret i imao je veliki radijus, ali je bio dosta spor, sporo se penjao i imao je nizak plafon leta. Veoma je uspešno korišćen kao torpedni avion gde je iz baza u Norveškoj naneo velike gubitke savezničkim arktičkim konvojima.

Naoružanje aviona: Hajnkel He 111
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa	3 h MG 131
Kalibar	13,1 mm
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2 x MG 81z
Kalibar	7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe	klasične bambe ili dva torpeda
Ukupna masa	2000 kg
Raketno naoružanje (rakete)

Opšte karakteristike
Namena	Bombarder
Posada	4 člana
Zemlja porekla	Nacistička Nemačka
Proizvođač	Heinkel
Prvi let	24. februar 1935.
Početak proizvodnje	1935.
Dimenzije
Dužina	16,4 m
Razmah krila	22,6 m
Visina	4 m
Površina krila	87,6 m²
Masa
Prazan	8680 kg
Normalna poletna	12030 kg
Maks. težina pri uzletanju	14000 kg
Pogon
Klipno-elisni motor	2 x Junkers Jumo 211F-1
Snaga	986 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt	440 km/h
Taktički radijus kretanja	2300 km
Plafon leta	6500 m
Brzina penjanja	259 m/min