Meseršmit Bf 110 (nem. Messerschmit Bf 110) je nemački noćni
lovački avion, sa dva ili tri člana posade, konstruisan od strane Vilija
Meseršmita.
Dugačak je 13,05 m a rapon krila mu je 16,25 m dok je površina
krila 38,40 m². Poput Junkersa Ju 87, i kod aviona Bf 110 se dosta govorilo o vrednosti aviona i oceni njegovih mogućnosti. S obzirom na to da je Bf 110 lovači avion, njegova ocena pri poređenju sa savezničkim jednomotornim lovačkim avionima je nepovoljna.
Prvobitno je razvijen od strane firme Bajeriše Flugcojgverke
AG (nem. Bayerische Flugzeugwerke -BFW), koja se bavila proizvodnjom aviona sa
oznaka „Bf“, a potom od 1938, Meseršmit AG. Avion Bf 110 je bio zamišljen kao
lovački avion dugog doleta za pratnju bombarderskih formacija.
Ipak, uprkos prednosti u vidu brzine, doleta i vatrene moći
koji su bili vrlo prihvatljivi, njegove manevarske sposobnosti se nisu dobro
pokazale u praksi, te on nije bio sposoban da se takmiči sa pokretnim avionima
kao što su britanski Spitfajer, a još teže sa kasnijim američkim lovačkim
avionom kao što je bio P-47 Tanderbolt.
Herman Gering je insistirao na proizvodnji ovog aviona,
uprkos njihovim ograničenim manevarskim sposobnostima, dok je savetovao da se
istražju druge opcije. Ovu činjenicu potvrđuje to što je razvoj trajao skoro
četiri godine, pri čemu su vršene razne promene pre njegovog stupanja u borbu
1940. godine. Postoji mnoštvo verzija, ne manje od 38, u vidu kojih je razvijan
tokom perioda od 8 godina. Proizvedeno je ukupno 6150 aviona Bf 110.
KARAKTERISTIKE
Dobre karakteristike
Relativno brz avion
Prijatan i relativno lak za letenje
Dobar dolet (pogotovu sa dodatnim rezervoarima)
Izuzetno naoružan avion
Solidne performanse na velikim visinama
Loše karakteristike
Trom i slabih manevarskih sposobnosti
Slabo ubrzava
Sporo se penje
Avion koji su nemci pretenciozno nazvali „razarač“ i koji se
nije po tome proslavio. U vazdušnim bitkama nije imao nikakvih šansi sa
okretnim lovačkim avionima. Nije postizao ni uspeh u dnevnim napadima na
protivničke bombardere, jer nije uspevao do njih ni da stigne zbog lovačke
pratnje. U bici za Britaniju tokom 1940. korišćen je kao pratnja nemačkim
bombarderima zbog svog velikog radijusa. Međutim ni tu se nije proslavio, nije
uspevao ni sebe da odbrani od engleskih lovaca. Piloti lovci aviona Bf 109 nisu
znali koga pre da brane, da li bombardere ili Bf 110 „razarača“.
Međutim ipak se ralativno dokazao kao noćni lovac i tu je
postizao dobre rezultate. Bio je brz avion i jako naoružan, „rasturao“ je
savezničke bombardere bez problema pod uslovom da im priđe dovoljno blizu (bar
300-500 m).
Ipak, bio je to lep avion, lak za letenje i veoma dobro
naoružan. Nemački piloti su ga kao letelicu cenili međutim kao dvomotorni lovac
bio je težak i trom. Imao je dva člana posade, pilota i radistu, koji je ujedno
i pucao iz mitraljeza za odbranu od napada od pozadi. Ranije verzije Bf 110, a
pogotovu verzija F bile su i solidno okretene, međutim sa dodavanjem raznih
naoružanja i jačih motora postajao je sve teži i tromiji. Bez obzira na to
proizvodili su ga sve do 1945. godine i koristili ga kao noćnog lovca. Jedan od
razloga je bio i to što se naslednik Meseršmit Me 210 pokazao vrlo opasnim, ali
za svoju posadu (totalno nestabilan avion).
Verzija G je bila trosed i tu je dodat treći član posade
koji je pucao iz tzv. „šrage musik“ (ostale verzije su bile sa dva člana
posade). To je bio izum nemačkih pilota, noćnih lovaca. Sve se svodilo na to da
se tokokom noćnih napada locira radarom (tada je postojao nesavršeni radarski
sistem, 1944. godine) neprijateljska formacija bombardera. Zatim bi se piloti
prikrali ispod formacije bombardera koja se koliko-toliko videla na nebu.
Posada bombardera je teže uočavala noćne lovce zato što su oni ispod sebe imali
zamračene oblasti nemačke teritorije. Kada bi se našli ispod njih sledila je
kanonada u slabo branjeni donji deo bombardera (mahom u motore). Rezultati su
bili izvrsni, ali nije bilo uvek lako prići.
Postojale su mnoge verzije i to od A pa sve do verzije H
kada je prestala proizvodnja februara 1945. godine. Poboljšanja su se svodila
na ugradnju jačih motora i oružja, ugradnju radara i dodavanje trećeg člana
posade.
Naoružanje
Meseršmit Bf 110 je bio naoružan sa dva topa MK 108 30,0 mm
i dva topa MG 151/20 20,0 mm po potrebi i sa dva topa MG 151/20 20,0 mm u kokpitu
za trećeg člana posade „Šrage musik“.
Mitraljezi:
2 x 20 mm MG FF/M topovi
4 x 7,92 mm MG 17
1 x 7,92 mm MG 15
Ovaj avion je bio u sastavu armija Nemačke, Mađarske,
Italije i Rumunije.
Нема коментара:
Постави коментар