Meseršmit Me-163 Komet (nem. Messerschmitt Me 163) je bio
nemački raketni jednosedi lovac iz perioda Drugog svetskog rata, kojeg je
prozvodila fabrika Meseršmit (Messerschmitt AG).
Bez sumnje najveći iskorak u avijaciji Drugog svetskog rata
u tehnološkom smislu, i po aerodinamici, brzini i
visini leta, avion se pokazao slabo u borbama. Njegov najveći problem je bilo opasno, nestabilno i korozivno raketno gorivo, koje je ponekad eksplodiralo pri vibracijama ili udarima, često pri poletanju ili sletanju, uz katastrofalne posljedice po avion i pilota.
visini leta, avion se pokazao slabo u borbama. Njegov najveći problem je bilo opasno, nestabilno i korozivno raketno gorivo, koje je ponekad eksplodiralo pri vibracijama ili udarima, često pri poletanju ili sletanju, uz katastrofalne posljedice po avion i pilota.
Koreni proekta sežu do 20-ih godina, sa projektima Dr.
Aleksanera Lipiša (Alexander Lippisch) i proektima raketnih motora na tekuće gorivo
na kojima se u Nemačkoj intenzivnije radilo pod Helmutom Valterom (Hellmuth
Walter) od dolaska na vlast Adolfa Hitlera. Rana avionska istraživanja su
izvođena u DFS (DFS, Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug - nemački zavod
za istraživanje jedrilica) gde je prvi raketni avion bez repa proektiran kao
DFS 194. U martu 1938. dizajn je završen, a u januaru 1939. prebačen u fabriku
Meseršmit. Raketni motor je tada ugrađen u DFS 194 i brzina je dostigla 550
km/h, a brzina penjanja je bila fantastična za to vreme.
Brzo je dobijeno odobrenje za raketni lovac, i testovi sa
jedrilicom Me 163 V1 počinju u proljeće 1941. Sve je išlo po planu, brzina i
visina leta su stalno poboljšavane, i na dan 2. oktobar 1941., probni pilot
Hajni Ditmar (Heini Dittmar) je postigao brzinu od 1004 km/h, što je daleko
premašivalo tadašnji svetski rekord brzine za avione od oko 750 km/h.
Veliki problemi su pratili uvođenje aviona u operativnu
upotrebu. Izbor pogonskih materija koje su burno reagovale direktno po kontaktu
je olakšao problem palenja u komori za sagorevanje, ali je dodao opasan
problem. Da stvar bude gora, avion je sletao na trupnu skiju koja se
izvlačila pred sletanje, a točkovi su se odbacivali poslije poletanja. Ovo
je značilo da malo grublje sletanje dovodi do snažnog uzburkivanja preostalog
goriva, koje bi (ako bi došlo do kontakta) jednostavno eksplodiralo.
Mnogo aviona je izgubljeno na ovaj način, a originalni pilot
prototipa Hajni Ditmar je i sam ozleđen pri udesu prilikom sletanja.
Oko 370 Kometa je uzelo učešće u napadima na američke
bombardere. Zbog kratkog trajanja leta, velike razlike u brzini između Kometa i
B-17, i topova male početne brzine proektila, bilo je teško postići pobedu.
Ukupno 16 savezničkih bombardera je oboreno, što nije opravdalo velike izdatke
novca i vremena za program Me 163.
Poboljšane verzije su uključivale Me 163C, sa dužim trupom,
novim štedljivijim motorom koji je omogućavao krstareći let sa manjim potiskom,
i Me 263, dalje poboljšanu verziju sa normalnim stajnim trapom. Zbog kraja rata
ostale su na prototipovima.
KARAKTERISTIKE
Me 163 B-1
Lovac
Posada: Jedan pilot
Prvi let: 1941.
Ušao u upotrebu: 1944.
Proizvođač: Meseršmit (Messerschmitt AG)
Dimenzije
Dužina: 5.69 m
Razmah: 9.3 m
Visina: 2.74 m
Mase
Prazan: 1905 Kg
Opterećen: 4110 Kg
Pogonska grupa
Motor: jedan, raketni, Valter HVK 509A-2 (Walter HWK 509A-2)
sa bi-propelantima - vodonik-peroksidom i hidrazin i metanol mješavinom
Rad motora: najviše 8 minuta
Performanse
Maksimalna brzina: 960 km/h na 10000 m
Dolet: oko 200 km, radijus manje od 100 km
Operativni plafon: 16500 m
Brzina uzdizanja: 5000 m u minuti
Naoružanje
Streljačko:
2 topa 30 mm MK-108, sa 60 granata svaki
Rakete:
eksperimentalne vazduh-vazduh
Нема коментара:
Постави коментар